Nastavnik 21. veka

Anđelka Miladinović je diplomirala i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi kao profesor srpskog jezika i književnosti i građanskog vaspitanja u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu.

Voli i prati primenu savremenih tehnologija u nastavi. U susret međunarodnoj konferenciji Nove tehnologije u obrazovanju, koja će se početkom februara odžati četvrti put u Beogradu, Anđelka govori za Intrenet portal RTS-a.

Sa kakvim se izazovima susreće profesor srpskog jezika u gimnaziji danas?

‒ Budući da u Matematičkoj gimnaziji, pored gimnazijalaca, predajem i završnim razredima osnovne škole, najveći problem vidim u zamiranju čitalačkih navika kod učenika. U osnovnoj školi još mogu da govorim o radostima druženja sa knjigom, međutim, dok dođemo do završnog razreda gimnazije, broj aktivnih čitalaca je za dve trećine manji. Dok se sedmaci otimaju ko će na času reći nešto o Veselinovićevom Hajduk Stanku ili Sterijinoj Pokondirenoj tikvi, u trećem i četvrtom razredu, kada čitamo Selimovića, Andrića, Crnjanskog, Dostojevskog ili Tolstoja, rukovodim se pravilom ‒ mora neko da pročita, a to ću ponekad biti samo ja. Ima i onih koji se, međutim, osmele i upuste u čitalačku avanturu kada ih podsetim na to da devojku mogu jednom ili dva puta da impresioniraju urađenim zadatkom iz matematike, a već treći put valjalo bi da mogu znalački da prokomentarišu neku knjigu, film, pozorišnu predstavu ili da se bar argumentovano požale na neku dosadnu lektiru.

Koliko su nove tehnologije u obrazovanju zastupljene u našim školama?

‒ Sudeći po broju ljudi koji se svakog februara okupe na konferenciji Nove tehnologije u obrazovanju, rekla bih da su nove tehnologije u dobroj meri zastupljene u našim školama. Na takvim skupovima sreću se ljudi koji misle i rade na sličan način; uvek me impresionira činjenica koliko su naši nastavnici sposobni da pomoću štapa i kanapa proizvedu metodička čuda na svojim časovima. S druge strane, u školi ne nailazim na probleme koji me teraju da se dovijam u radu i imam odrešene ruke da sa svojim đacima sprovedem u delo sve što zamislim na polju primene novih tehnologija.

S obzirom na to da većina đaka danas koristi internet i društvene mreže kao dominatni izvor informacija, da li se pedagoški rad promenio?

‒ Nastavnik 21. veka pred sobom ima dve mogućnosti: ili će nemoćno da očajava što na internetu postoje apsolutno sve prepričane lektire, domaći zadaci na sve moguće teme i što je svaka društvena mreža neuporedivo zanimljivija od onoga što on radi na času ili će i internet i društvene mreže da iskoristi kao sredstvo koje će mu pomoći da ostvari zacrtane obrazovne i vaspitne ciljeve. Ako odaberete prvu opciju, vaš pedagoški rad se neće menjati, ignorisaćete realnost, nerviraćete se i voditi bitke koje su unapred izgubljene. Ukoliko odaberete drugu opciju, moraćete mnogo da učite, menjate se i usavršavate svoje nastavničke veštine. Osvojite ih dva-tri puta sa lekcijom obrađenom pomoću Tvitera ili nekog veb 2.0 alata, pa potom predahnite uz dobre, stare tradicionalne metode prenošenja znanja. I učenicima će to prijati.

Kako je nastao blog Srpski u Matematičkoj gimnaziji i zašto? 

‒ Blog Srpski u Matematičkoj gimnaziji je nastao najpre zato što sam želela da naučim kako se pravi i kako radi nešto o čemu baš ništa u tom trenutku nisam znala. Benefiti su zatim samo počeli da se nižu: izbegla sam sve učeničke izgovore tipa ‒ izgubio sam papir sa istraživačkim zadacima ili vi to niste rekli da uradimo; uštedela sam vreme na času koje bih trošila na monotono diktiranje zadataka; oslobodila sam se tona papira, štampanja, kopiranja, skeniranja; sve radove mojih đaka (sastave, pismene zadatke, prezetacije, animacije, crteže, diplome sa takmičenja) mogla sam da kačim na blog, a deca vole da njihov rad bude viđen i pohvaljen; na kraju, ali ne manje važno, mogla sam svoj rad da učinim vidljivim, a samim tim da dobijem kritiku, sugestiju, pohvalu, da naučim, da se povežem sa onim kolegama koji dele moju nastavničku strast ka novim tehnologijama.

Koji savet ili možda recept biste dali budućim nastavnicima?

‒ Ne znam koliko sam u prilici da bilo kome prepisujem recept imajući u vidu uslove i okruženje u kom radim, ali iz dosadašnjeg iskustva moj savet bi bio: radite najlepši posao na svetu i zato ne budite dosadni, zabavljajte se, uživajte, stvarajte, učite, učite naročito od dece i ona će vas pratiti. Živimo u digitalnoj eri, sve je tu, na dva klika od vas, samo kliknite i eto čarolije u učionici.

Za kraj, kakvo je vaše mišljenje o konferenciji Nove tehnologije u obrazovanju i zašto mislite da su događaji tog tipa važni?

‒ Činjenica da Novim tehnologijama u obrazovanju prisustvujem od prve konferencije koja se održala u Domu omladine, dovoljno govori šta mislim o značaju tog događaja. Jedan od najvažnijih datuma u mom školskom kalendaru. Mesto gde učite i gde dolazite da budete naučeni. Da biste saznali koliko je takav događaj veliki i važan, morate doći ‒ nema prepričano na internetu.