Mladi eko-reporteri brinu o svojoj okolini!

Kroz program učesnici uzrasta od 11 godina do 21 godine istražuju pitanja i probleme zaštite životne sredine i izveštavaju o njima kroz pisani, fotografski ili video-zapis, predlažući rešenja kad god je moguće. Program razvija veštine i znanja učesnika. Pruža im dublje razumevanje održivog razvoja, jača njihove komunikacione veštine, podstiče ličnu inicijativu i timski rad, razvija socijalnu odgovornost i unapređuje liderske sposobnosti. Program je interdisciplinaran jer angažuje mlade na različite načine. Najvažniji deo programa je istraživački proces i najbolji rezultati se postižu kada se eko-reporter nađe na terenu.

Cilj nije samo da se mladi bave problemima u životnoj sredini ‒ važno je i objavljivanje izvanrednih radova koje stvaraju, kao i deljenje njihovih ideja i misli sa lokalnom i internacionalnom publikom. Učesnici se fokusiraju na lokalna pitanja i probleme, ali ih povezuju sa globalnim problemima, te uz detaljna objašnjenja i informacije, svoje reportaže približuju i međunarodnim čitaocima.

Tokom sprovođenja programa u Srbiji, eko-reporteri su zabeležili brojne probleme u životnoj sredini: od potrebe očuvanja biodiverziteta, preko zaštite ugroženih vrsta, posledica zagađenja životne sredine, povećanja svesti javnosti o značaju očuvanja prirodnih vrednosti, do značaja reciklaže i predlaganja akcija koje mogu da poboljšaju kvalitet životne sredine. I na prošlogodišnjem konkursu izdvojilo se nekoliko eko-reportera sa svojim reportažama.

Ljubica Ognjenović, učenica Eko-škole „Simeon Aranicki" iz Stare Pazove, na prošlogodišnjem takmičenju u svom članku ukazala je na nemogućnost reciklaže PET ambalaže u Staroj Pazovi i istakla da reciklaža ambalažnog otpada i otvaranje reciklažnih centara donose veliku korist ne samo lokalnoj već i široj zajednici. Ideju je dobila zahvaljući radu i aktivnostima svoje škole, u kojoj su postavljeni kontejneri za sakupljanje PET ambalaže. Svesni da je problem PET ambalaže dugotrajan i nošeni idejom da oslobode svoje okruženje od te vrste ambalažnog otpada, u školi se takva ambalaža sakuplja, razvrstava i presuje zahvaljujući presama koje su dobili od lokalne samouprave. Akciji su se priključili ne samo učenici i zaposleni Eko-škole „Simeon Aranicki" već i veliki broj roditelja i komšija.

Učenik MTŠ „14. oktobar" iz Kraljeva, Jovan Živković je u svom video-snimku „Vratite vrapce u naš grad" ukazao na opadanje populacije vrabaca u Kraljevu. Ornitolozi naznačuju da zbog porasta broja svraka i golubova u gradovima, vrapci kao manje kompetitivne vrste teže dolaze do hrane, ali da svi možemo pomoći izgradnjom kućica za vrapce i njihovom prihranom tokom zime. Upravo su to uradili učenici i zaposleni škole „14. oktobar". Prema nacrtima organizacije Lige za ornitološku akciju, oni su napravili kućice po tačno određenim merama. Jovan i njegovi vršnjaci su otišli i korak dalje ‒ obišli su osnovce u Kraljevu i okolini, pričali su sa mališanima i postavljali kućice, jer su svesni da je edukacija najmlađih najvažniji korak u dugotrajnom očuvanju prirode i okruženja.

Andrijana Arsić je radom „Čiste vode su izvor naših života" osvojila prvo mesto na međunarodnom takmičenju „Mladi eko-reporteri" 2016. godine, predstavljajući našu zemlju. U članku je upozorila na veliku zagađenost kanala Budovar kod Starih Banovaca i istakla da je to svakodnevni prizor učenika na putu do škole. Njena ideja je da se mapiraju zagađena područja Srbije crvenim zastavicama, počevši od kanala Budovar, kako bi se podstaklo na njihovo uređenje i sanaciju.

Interesovanje eko-reportera za taj program raste, jer se broj radova koji pristužu na nacionalni i internacionalni konkurs povećava iz godine u godinu. Udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine", uz podršku RECAN fondacije za reciklažu limenki za piće, otvorilo je konkurs za 2017. godinu, tema konkursa je „Štedi resurse, ne bacaj, recikliraj!". Namera je da se ukaže na značaj reciklaže, zašto je važno da sačuvamo resurse i kako reciklaža štiti našu životnu sredinu.

Konkurs je otvoren do 10. aprila 2017. godine. Svaka osoba stara 11‒21 godine može da pošalje rad u formi članka do hiljadu reči, fotografije ili videa u trajanju do tri minuta. Ove godine nagrađuju se prvoplasirani radovi u svim kategorijama rada i svim uzrasnim kategorijama. Dodatno, prvoplasirani radovi se prosleđuju na međunarodno takmičenje, gde će se takmičiti sa radovima eko-reportera iz 33 zemlje!

Pobednički radovi sa međunarodnog YRE takmičenja biće objavljeni u časopisu „Hafington post" za mlade i na YRE međunarodnom veb-sajtu.

Prijava rada se vrši preko onlajn-formulara koji je dostupan na stranici: feeserbia.com/programi/mladi-eko-reporteri