Austrijska nacionalna bibliteka

Zabeleženi su napori cara Leopolda Prvog da podigne zgradu biblioteke krajem 17. veka. Prilikom turske opsade, osamdesetih godina sedamnaestog veka, ta građevina, koja je bila preteča Nacionalne biblioteke, uništena je. Od tog neuspelog pokušaja do kraja izgradnje  objekta, dakle, do podizanja prve prave biblioteke, prošlo je četrdeset godina.
Poznati arhitekta Johan Bernhard Fišer, koji je izgradio i dvorac Šenbrun, projektovao je biblioteku, koju većina današnjih posetilaca ne doživljava kao sveti crkveni prostor zbog  raskošnog izgleda. Ipak, celokupna konstrukcija, uključujući i kupolu, više odgovara crkvenim standardima.

Prostor je u celosti osmišljen u duhu baroka, kao sveukupno umetničko delo: arhitektura, izložene figure i freske na plafonu odgovaraju sveobuhvatnom konceptu kakvom je težio car Karlo VI. Na sredini prostorije postavljena je njegova statua ‒ predstavljen je kao Herkul, zaštitnik muza. Dakle, Karlo VI je imao dvostruku funkciju: bio je moćan vojskovođa, ali i ljubitelj nauke i umetnosti.

Tako je predstavljen i na fresci koja se vidi na kupoli. U sredini je prikazana njegova apoteoza, dakle, njegovo uzdizanje na nebo u pratnji Herkula i Apolona. „I tu je istaknuta njegova dvostruka uloga ‒ vladar je okružen oličenjima raznih vrlina. Prepoznajemo i mnoge mitološke ličnosti, koje nam pružaju veoma jasnu sliku", objašnjava dr Andreas Fingernagel, direktor Zbirke rukopisa i štampanih knjiga u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci.

Međutim, ubrzo pošto je završena, freska je delimično oštećna zbog pukotine nastale na kupoli. Dvorska biblioteka je, naime, podignuta na slabašnim temeljima jedne starije građevine. Zato je ubrzo posle završetka radova umalo došlo do propadanja kupole. Natpisi na samoj fresci otkrivaju nam da je, ubrzo nakon što ju je Danijel Gran naslikao, ona morala da bude obnovljena. 

Za vreme vladavine Marije Terezije preduzete su i mere kako bi se građevina učvrstila. U toj prostoriji danas se čuva više od dve stotine hiljada knjiga, pretežno dela štampana između 1501. godine i sredine 19. veka.

Privatna kolekcija princa Eugena Savojskog čini centralni deo prostorije. Baš kao i car Karlo VI, on je bio oličenje sjajnog vojskovođe i obrazovanog čoveka. Njegova biblioteka je otkupljena posle njegove smrti, 30-ih godina 18. veka. Od tog vremena izložena je ovde, u središnjoj prostoriji Nacionalne biblioteke, gde se uklapa u arhitektonsku celinu.

Pre nekoliko nedelja dovršen je poduhvat koji je trajao nekoliko godina: sva dela iz biblioteke su digitalizovana. „Zahvaljujući tome, nećemo morati često da ih vadimo s polica ‒ona će tako biti bolje očuvana, ali njihov sadržaj će i dalje će biti dostupan svakom čitaocu", ističe dr Fingernagel.

Razgovor je deo emisije RTS-a Staro srpsko pisano nasleđe ‒ Srpski rukopisi, koja je snimljena nedavno u Beču.