Čovečanstvo igra u istom ritmu

Uprkos decenijama skeptičnosti u vezi sa povezanošću svetskog muzičkog nasleđa i univerzalnim karakteristikama muzike uopšte, ova studija pruža jake dokaze o postojanju zajedničkih karakteristika muzike na globalnom nivou.

Rezultati, objavljeni u Zborniku britanske Nacionalne akademije nauka, podržavaju ideju da je muzika snažan društveni „lepak" koji učvršćuje društvene veze unutar grupe. Dr Tomas Kari sa Univerziteta u Eksiteru navodi da dobijeni rezultati pomažu da se objasni zašto ljudi stvaraju muziku. Oni pokazuju da se najčešće karakteristike u muzici širom sveta odnose na stvari koje omogućavaju ljudima da koordiniraju svoje aktivnosti, a ukazuju na to da je glavna funkcija muzike - da okupi ljude i veže društvene grupe.

Dr Kari dalje navodi da, kada se na Zapadu pomene muzika - često se odmah pomisli na individualno iskazivanje talenta, nečije ličnosti i emocija, pogleda na svet, ali globalno - muzika ima tendenciju da bude više društveni fenomen.

Taj stav ilustruje postojanjem horova, pevanjem nacionalne himne, pa i primerom Severne Koreje kao ekstremnog načina kako se koriste muzika i ples za ujedinjenje i koordiniranje grupe.

Istraživači su analizirali 304 snimka stilski raznovrsne muzike iz celog sveta. Iako nisu pronašli apsolutno univerzalne osobine, otkrili su desetine statističkih opštosti, tj. karakteristike koje su dosledno prisutne u većini pesama različitih regiona sveta. Među njima su osobine koje se odnose na teren i ritam, društveni kontekst i veze između muzičkih karakteristika.

Rezultati su pokazali da su ritmovi na osnovu dva ili tri udara bili prisutni u muzici svih regiona iz uzorka - Severne Amerike, Centralne i Južne Amerike, Evrope, Afrike, Bliskog istoka, Južne Azije, Istočne Azije, Jugoistočne Azije i Okeanije.