Bela Bartok

Prestanak funkcionisanja jednog čula uvek znači nastupanje, a ponekad i bolje funkcionisanje drugog čula.

Muk je dobar provodnik, on prenosi čoveku sakriveno u onom što se čulo, pušta da do njega dopru glasovi sveopšte tajne.

Muk je pustinja u kojoj cveta - muzika.

Muzika nije razgovor, budući da se odvija u jednom smeru. „Jezik muzike" je iluzija izraza, isto što je i, na primer „govor cveća", ili esperanto - znači sredstvo izraza. Kada je neki nebitni kritičarčić Belu Bartoka optužio za varvarstvo u muzici, odgovorio mu je originalno, svojim jezikom - „Alegrom barbarom" za klavir, izražajnom muzikom koju kinji, zlostavlja i besno gazi, koju je izložio huljenju i ruganju nasilja, ali genijalnog, tako različitog od razornog.

Rusolo je rekao: „Danas, buka suvereno vlada ljudskom senzibilnošću. Više na ulici ne čujemo ljudske glasove. U zaglušnoj atmosferi velikih gradova, kao i u nekad tihim selima, mašina danas stvara tako mnogo raznih šumova da čist ton svojom nejakošću i ujednačenošću ne budi nikakva osećanja".

A još davnije, Lajbnic kaže: „Veliki kompozitori su često ubacivali disonantne akorde da bi uzbudili i uznemirili slušaoca koji, tražeći ishod, oseća još veću radost kad se vrati na svoje mesto." Naposle, setimo se da je još Pitagora u kovačkoj radionici čuo kvarte i kvinte.

Sam Bartok je označio opusom jedan svoju „Rapsodiju za klavir i orkestar". Tek svršeni student budimpeštanske akademije, zadojen pedagogijom Keslera i Listovog učitelja Tomana, izvrstan pijanista vunderkind, koncertira već od svoje desete. Budući da tada kroz njega progovaraju Brams, i još više Tomanov učitelj Franc, podrazumeva se čardaš - ciganski stil.

Hladan tuš je bila izjava predsednika žirija Pariskog takmičenja, ruskog violiniste Leopolda Auera: „Kompozicija je nešto novo, ali ja sam prestar da bih je razumeo". Hladan tuš, ili inicijacija?

Da li bi Bartok mogao da se nazove Mocartom dvadesetog veka? Herbert Rid kaže da „kad prestanemo da budemo deca, uglavnom smo mrtvi". A Gostuški se nastavlja: „Da li on zaboravlja da samo usavršen čovek ima pravo da se ponaša kao dete? Deca pate zbog svoje inferiornosti i zato teže usavršavanju." Mnogi umetnici koje je Rid podržavao znali su za tu igru bolje od njega: glumili su infantilnost očekujući da ih zato smatramo usavršenim. A nisu bili ni jedno ni drugo!

Fonograf je bio značajan Bartokov rekvizit. Za njega nisu bile dovoljne samo melodije pokupljene po okolnim mađarskim selima. Tragao je i po: Anadoliji i Turskoj, Egiptu i Alžiru, Ukrajini, Bugarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, kao i po celoj bivšoj Jugoslaviji.

Kao kuriozitet služi podatak da je na osnovu uređivanja oko 2 600 epsko-lirskih, pretežno guslarskih pesama sa područje Kninske krajine - Gacka, Bihaća, Kulen Vakufa i Bosne, stekao doktorsku titulu na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, 1940. godine. Iako je Evropu prokrstario uzduž i popreko, a Ameriku delimično, nisu mu bile inspirativne, recimo, holandske ili francuske melodije. Očigledno su ga intrigirale upravo egzotične harmonije i ritmovi.

Neprevaziđenom zbirkom 153 klavirske kompozicije Bartok je oslikao sebe-pijanistu, sebe-kompozitora, sebe-istraživača i sebe-učitelja. „Mikrokosmos" je nastajao u najplodnijoj životno-stvaralačkoj deceniji, dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Bez pretenzija da sumira klavirski stil prve polovine savremenog doba, čak i da napiše didaktičko delo (sve dok nije počeo da podučava sina), ova postepena gradacija od najlakših do najtežih etida dostojno i ponosito jeste baš to.