Zašto volite Šopena

U jedinstvenom serijalu iskazali su se različiti pristupi Šopenovom opusu, praveći svojevrsni mozaik. U celini sagledano, bio je to klasični interpretativni izraz uz lične, lepe, tople i originalne izjave muzičara iz kojih izdvajamo neke odlomke:

„Da li je moguće da postoji neko ko ne voli Šopena? Da li je moguće da postoji pijanista koji ne voli Šopena? Ja sam ga zavoleo, definitivno i doživotno, 1965. godine kada sam kao student prisustvovao Šopenovom konkursu u Varšavi. Tada sam petnaest dana osam sati dnevno slušao Šopena u izvođenju mladih pijanista iz celog sveta. Petnaest dana po osam sati! U tim količinama, mnogi mladi ljudi bi možda omrzli bilo kog kompozitora, ali Šopena... ja sam tada shvatio svu njegovu dubinu, veličinu i univerzalnost." (Stanko Šepić)

„Šopen je uspeo da tako duboko pronikne u tajne klavirskog zvuka da je stvorio jedan sasvim poseban tonski govor, jedan poseban stil ‒ stil toliko neobičan, tako prepoznatljiv, jedinstven..." (Nikola Rackov)

„Neposredno posle prvog susreta sa stvaralaštvom Frederika Šopena, u Parizu 1835. godine, uzbuđen snagom i veličinom njegovog talenta, Robert Šuman je u jednom članku napisao: ʼGospodo, skidajte šešire, pred nama je genijeʼ. Slično osećanje divljenja i poštovanja i ja nosim u sebi prema ovom stvaraocu čija su dela za klavir možda najvrednije zaveštanje romantičarskog perioda. Njegove muzičke misli su jasne, prirodne, spontane, iskrene. Možda je to pravi razlog što ga volimo i što su i danas sve koncertne sale u svetu pune kada se izvode njegova dela." (Mirjana Šuica Babić)

„Šopenovu muziku treba interpretirati onako kako se sam čovek oseća onog trenutka dok je izvodi." (Dubravka Jovičić)

„Ono što mene lično privlači Šopenovoj muzici, to je jedan izuzetan sklad između klasičnog i romantičnog, jedno izuzetno osećanje mere u svemu, jedna otmenost u izrazu, u poetici, u zvuku. I nešto još, sasvim posebno, a to je što kod Šopena (kao kod retko kog kompozitora), klavir ume da govori, da peva, da bude sličan najlepšem i najsavršenijem instrumentu - ljudskom glasu." (Dušan Trbojević)

„Iako je Prelid u e-molu jedna mala, kratka stanica, u njoj je sva Šopenova poezija došla do izražaja. Ti sledovi harmonija su me uvek uzbuđivali." (Olivera Đurđević)

„Kod Šopena mi se uvek činilo da je glavni zadatak interpretatora da sačuva lepotu koja je tako spontano izvirala iz Šopenovih prstiju i da svojim trudom može da pokvari tu njegovu prelepu poeziju. Poneka dela, međutim, kao što je ovaj prelid, svojim dramatskim karakterom su mi uvek bila veoma bliska." (Nevena Popović)

„Ja volim klavir, a sve što je klavirski zvuk, to je i Šopen. On je sav ugrađen u savremeni pijanizam. Iznalazio je, našao sva ta sredstva koja i danas klavir čine klavirom. Takvog Šopena je teško ne voleti." (Arbo Valdma)