Uzbudljivi život Johana Sebastijana Baha (drugi deo)

Princ se ophodio prema Bahu kao prema prijatelju i pokazivao je apsolutno razumevanje za njegove potrebe. Imao je mali, ali izuzetno dobar orkestar, sa kojim je Bahova muzika doživela procvat. Većina muzičkih dela iz tog perioda je izgubljena, ali Brandenburški koncerti, koje je komponovao u to vreme, izraz su Bahovog umeća u Ketenu.

Bah je u Ketenu imao mnogo učenika, pa su sinovi pažljivo beležili njegove jednostavne i pedantno organizovane metode podučavanja klavira, kao i komponovanja. Stvorio je brojna dela kako bi privukao pažnju učenika i podstakao ih da vežbaju na pravi način. Rezultat toga su dela poput „Dobro temperovanog klavira", sastavljenog od 48 preludijuma i fuga koji Baha izdvajaju kao majstora klavirske muzike.

Smrt prve supruge i nova mnogobrojna porodica 

Marija Barbara je umrla 1720. godine, dok je bila na putu s princem u Karlsbadu. Bah je ostao s četvoro male dece. U njegovoj porodici običaj je bio da se u takvim situacijama muškarac ubrzo opet oženi. Sačekao je godinu i po dana, a onda se oženio Anom Magdalenom Vilken, ćerkom dvorskog trubača, čiji su i otac i majka bili muzičari. Bila je pevačica i već je zarađivala upola manju platu od Baha u Ketenu. Imala je dvadeset godina kad su se uzeli, 3. decembra 1721. godine u Bahovom domu. Ana Magdalena mu je rodila trinaestoro dece. Oveokovečena je u zbirkama klavirskih vežbi koje su Bah i ona sastavili za svoju decu. U Ketenu je trebalo da sve opet bude kako treba. Ali nije bilo tako. Princ se oženio ženom koja nije volela muziku, pa samim tim ni omiljenog dvorskog muzičara svog muža. Bah je počeo da traži drugi posao. I to ovog puta u svetu crkvene muzike.

Povratak crkvenoj muzici 

Crkva Svetog Tome u Lajpcigu bila je centar snažne muzičke i luteranske tradicije, a pozicija vođe crkvenog hora bila je važna i uticajna. Nažalost, bila je to pozicija koja je bila pod uticajem čak tri organa vlasti: školskog rektora, gradskog veća i crkvenog odbora. A svi oni su bili ljubomorni na uticaj i moć koju je ta pozicija imala i svi su imali različite ideje o značaju muzike. To bi za svakog bilo nezgodno, a za Baha je Lajpcig bio pravo minsko polje. Bahov prijatelj, eminentni kompozitor Georg Filip Teleman prijavio se prvi za mesto kapelmajstora, pa se Bah tu nije uplitao. Međutim, Teleman je zbog bolje ponude prethodnih poslodavaca odustao i Bah je postao vođa crkvenog hora u crkvi Svetog Tome u Lajpcigu, dobivši uz to i sobe za stanovanje u školi pored crkve.

Ana Magdalena nije imala posao jer su samo dečaci i muškarci pevali u crkvi. Plata je bila manja nego u Ketenu, iako su dobijali dodatni novac za venčanja, sahrane i slično. Međutim, Bah je tu opet mogao da komponuje crkvenu muziku, a deca su pohađala dobre škole i univerzitet. Ubrzo je tu završio i svoj veliki oratorijum „Pasija po Jovanu", koji će prvi put biti izveden u Crkvi Svetog Tome u Lajpcigu.

Bah je u Lajpcig stigao prvog juna 1723. godine i školu je zatekao u izuzetno lošem stanju. Vladala je loša disciplina a učenici su živeli u užasnim uslovima. Njihovo muzičko obrazovanje je bilo njegov osnovni zadatak a morao je i da organizuje muzičke programe u nekoliko crkava u gradu. Zaduženja kao orguljaš tu nije imao.

Na prethodnim poslovima, izuzev u Ketenu, Bah se svađao s poslodavcima, što je nesumnjivo bilo povezano s njegovim beskompromisnim karakterom. Ali nevolje su se uglavnom javljale zbog toga što zahtevi posla koji je Bah obavljao nisu odgovarali njegovim talentima, zbog nesposobnosti muzičara s kojima je morao da radi i česte ljubomore i muzičkog neznanja kolega i poslodavaca. Sigurno nije bilo lako imati u svojoj blizini tako izuzetnog kompozitora i izvođača.