Osamdeset godina rada instituta Nikola Tesla

U 2016. godini, Elektrotehnički instutut "Nikola Tesla" je obeležio osamdeset godina postojanja. Tridesetih godina prošlog veka, ideja vodilja akademske javnosti bila je da se "podigne institut sa imenom Nikole Tesle, koji bi pokazao da naš narod zna da ceni Tesline zasluge i da je sposoban da novim generacijama pruži mogućnost da u jednom velikom Institutu internacionalnog značaja sarađuju na poljima nauke i tehnike kojima je Tesla postavio osnove". Ova misija nastavljena je tokom osam decenija postojanja Instituta.

Odlučujuću ulogu u osnivanju Instituta odigrala je Srpska kraljevska akademija nauka na čelu sa predsednikom, akademikom Bogdanom Gavrilovićem, uz značajan doprinos Milutina Milankovića i plejade tadašnjih intelektualaca i profesora univerziteta iz Beograda, Zagreba, Ljubljane.... U Institutu se čuva telegram koji je, početkom 1936. godine, čuveni naučnik poslao inženjeru Slavku Bokšanu, generalnom sekretaru Društva za osnivanje i, kasnije, prvom direktoru Instituta.

"Tesla koji je inače bio škrt na komunikaciji se sa velikom radošću odazvao i praktično u telegramima se saglasio sa tom idejom i čak napisao da on smatra da će, sudeći prema amerikanskom iskustvu, jedna takva institucija biti od izuzetnog značaja i velike koristi za državu i za narod", rekao je za Portal Obrazovno-naučnog programa dr Dragan Kovačević, direktor Elektrotehničkog instituta "Nikola Tesla" u Beogradu.

"To je naravno dalo podstrek osnivačima, pa je 1936. godine na Kolarčevom narodnom univerzitetu povodom 80 godina Teslinog života, napravljena jedna velika svečanost, ceremonija kojoj su prisustvovali akademski, stručni i intelektualni krem tadašnje Srbije i Kraljevine Jugoslavije, bilo je gostiju iz celog sveta.

Na toj akademiji, prof dr Bogdan Gavrilović je proglasio osnivanje Instituta Nikola Tesla, koji do danas ponosno nosi ime i pokušava da u oblasti energetike doprinese i učini prisutnost velikog naučnika na našim prostorima što vidljivijom", dodao je dr Kovačević.

Uspešni i na polju nauke i u tržišnoj utakmici

Danas Elektrotehnički instutut posluje kao privredno društvo sa većinskim državnim vlasništvom. Organizovan je u četiri profitna centra, ima Laboratoriju za ispitivanje i etaloniranje, i biblioteku sa više od 50 000 bibliotečkih jedinica. Među zaposlenima, gotovo tri četvrtine poseduje visoku stručnu spremu, zvanje magistra ili doktora nauka.

Prema rečima direktora instituta, Instutut je organizovan kao privredno društvo, a akreditovan kao naučno-istraživačka institucija koja je od 2007. godine deo Univerziteta u Beogradu: "Naše poslovanje uglavnom je vezano za tržište, i više od 90% prihoda svake godine zaradimo od projekata na slobodnom tržištu. Veoma značajni su nam i projekti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja jer su strukturirani tako da omoguće razvoj novih kadrova, novih oblasti, proizvoda i tehnologija", rekao je dr Kovačević.

Akreditovana Laboratorija za ispitivanje i etaloniranje

Laboratorija za ispitivanje i etaloniranje, akreditovana je za rad sa više od 150 metoda. U svom sastavu ima ukupno sedam specijalizovanih laboratorija u kojima se, osim svakodnevnog ispitivanja stanja elektroenergetskih uređaja, rade istraživanja čiji rezultati se objavljuju u vodećim međunarodnim časopisima.

Prema rečima mr Dragane Naumović Vuković, rukovodioca Laboratorije za etaloniranje mernih instrumenata, metode koje obuhvata Laboratorija za ispitivanje i etaloniranje imaju dosta dugu tradiciju, od pedesetih godina prošlog veka: "Jedno vreme bili smo laboratorija Direkcije za mere i dragocene metale, 2007. godine dobili smo akreditaciju od strane Akreditacionog tela Srbije. Sama Laboratorija za etaloniranje ima veoma dugu tradiciju, od 1956. godine kada su nabavljeni prvi etaloni. Treba naglasiti da je iz ove Laboratorije proizašao još jedan segment rada Instituta, a to je izrada specijalnih mernih instrumenata".

Duže od 50 godina u Institutu se razvija specijalni merni instrument "strujni komparator".

"Rad na ovom instrumentu započeli su prof. Miljanić, i kolege Obradović i Spiridonović, i 1957. godine objavili su naučni rad koji je osnov za prihvatanje međunarodnog termina - strujni komparator. Ovaj uređaj ima primenu u mnogim oblastima elektrotehnike, a ono na šta smo jako ponosni jeste da smo uspeli da od pedesetih godina očuvamo tradiciju i nastavimo saradnju i razvijanje uređaja u ovoj oblasti", rekla je mr Naumović Vuković.

To je donelo Institutu Nikola Tesla dugogodišnju saradnju sa Nacionalnim Metrološkim institutom Kanade, i izradu specijalnih instrumenata i etalona za njihovu laboratoriju.

"Projekat je uspešno završen, poredili smo se sa njima i dobili rezultate koji se poklapaju na nivou milionitih delova. To je kao da uporedite dva instrumenta koji broje milion papira, a rezultat im se razlikuje u tri, možda 4 izbrojana papira", dodaje mr Naumović Vuković.

Veliki broj ispitivanja, naročito izolacionog ulja i papira elektroenergetske opreme, obavi se u najsavremenije opremljenoj Hemijskoj laboratoriji, akreditovanoj prema ISO 17025 standardu.

"Hemijska laboratorija akreditovana je prema ISO 17025 standardu. Svojim naučno-istraživačkim radom doprinosi pre svega rešavanju aktuelnih problama u našoj zemlji u oblasti elaktroenergetike, tako što promenom novh metoda istraživanja kontinualno poboljšava dijagbostiku stanja opreme radi pouzdanije procene njihove upotrebljivosti, raspoloživosti i procene životnog veka", smatra dr Jelena Lukić, rukovodilac Laboratorije za ispitivanje izolacionog ulja i izolacionog papira.

Jedan od istraživačkih projekata koji je od ideje do postrojenja ostvaren u Elektrotehničkom institutu Nikola Tesla, jeste tehnologija za uklanjanje polihlorovanih bi-fenila iz elektroenergetske opreme. Šezdesetih i sedamdesetih godina, ova jedinjenja sa zajedničkim imenom PI-SI-BI (PCB, piraleni), korišćena su kao izolator u transformatorima. Kako se pokazalo da su veoma toksična i opasna za životnu sredinu, prema novijoj evropskoj regulativi moraju biti zamenjena mineralnim transformatorskim uljem. U svetu i kod nas postoji veliki broj transformatora koji su zbog neodgovarajućeg rukovanja prilikom remonta kontaminirani ovim jedinjenjima.

"Tehnologija prečišćavanja transformatorskog ulja i otklanjanja piralena je u potpunosti razvijena domaćim snagama kao rezultat saradnje Tehnološko- metalurškog fakulteta iz Beograda i Instituta. Rezultat je mobilno postrojenje velikog kapaciteta. 2015. godine sklopili smo ugovore sa EPS i EMS, Privrednim društvom Elektro Vojvodina, da vršimo dekontaminaciju transformatora zagađenih piralenom. Naše mobilno postrojenje i celokupan tehnološki postupak u potpunosti su u skladu sa principima najbolje ekološke prakse i najbolje raspoložive tehnologije", rekla je dr Lukić.

Primenom ovog postupka postižu se velike ekonomske uštede - proces mnogo manje košta u odnosu na alternativni izvoz kontaminirane opreme i nabavku nove. Ovakav postupak favorizovan je u svetu zbog značajnih ušteda, a prilikom dekontaminacije izolacioni sistem transformatora se revitalizuje i transformatori, pored toga što više ne sadrže piralen, vraćaju se u rad sa poboljšanim karakteristikama.

Budućnost elektroenergetike - "energetski internet"

Kao što danas razmenjujemo ogromne količine informacija preko svetske mreže, Interneta, očekuje se da će se u decenijama koje dolaze, steći uslovi da i energiju razmenjujemo na sličan način. Milioni potrošača koji će moći istovremeno i da proizvode energiju, biće povezani u napredne energetske mreže. Poslednjih godina ulažu se ogromna sredstva u razvoj sistema akumulacije tako dobijene energije, stabilizatora ovih sistema, kao i sistema za regulaciju i upravljanje.

Dr Dragan Kovačević vidi Elektrotehnički institut "Nikola Tesla" kao lidera u naprednim energetskim sistemima: "S obzirom na prethodno iskustvo upravljanja i planiranja klasičnih mreža, imamo šansu da budemo lideri u tim naprednim mrežama, i u upravljanju i regulaciji jednog takvog okruženja koje će sigurno biti budućnost elektroenergetike svuda u svetu. U bližoj budućnosti, koja se meri goinama, na korak smo od uspostavljanja dijagnostičkog centra koji će imati mogućnost sa daljine da nadzire sve naše proizvodne kapacitete, naše prenosne i distributivne kapacitete. Očekujemo i nastavak prodora u oblasti ekologije, energetske efikasnosti, izrade inteligentnih sistema koji će da učine postojeće sisteme pouzdanijim efikasnijim i racionalnijim", zaključuje dr Dragan Kovačević.