Zajedno do uspešnijeg lečenja (retkih) bolesti

Starenje populacije, porast broja obolelih od hroničnih bolesti, brzi razvoj tehnologija doveli su do povećanja troškova zdravstvene zaštite.

Bez obzira da li se radi o razvijenim zemljema ili o zemljama u razvoju, traga se za rešenjima koja će smanjiti troškove budžeta i države, a sa druge strane unaprediti rezultate zdravstvenog sistema. Jedno od rešenja je partnerstvo između javnog i privatnog sektora.

Takva partnerstva uspostavljaju se dugi niz godina širom sveta, i veoma su zastupljena u sektorima poput transporta i energetike.

U zdravstvenom sektoru, međutim, povezivanje vladinog sa akademskim i korporativnim sektorom, nevladinim organizacijama, udruženjima pacijenata, još uvek je na početku. Još uvek se traga za modelima dobre prakse i radi na regulativi koja će urediti ovu oblast.

Javno-privatna partnerstva za bolju zdravstvenu zaštitu

"U ovim partnerstvima učestvuju kompanije koje ne pripadaju biomedicini. Šta one rade? One koriste dostignuća informacionih tehnologija da nađu najbolji način da svaki pacijent dobije najbolji tretman u odgovarajućem trenutku", rekao je za portal Obrazovno-naučnog programa Ketil Viderberg, direktor Inovacionog centra Oslo kancer klaster (OCC), Norveška.

Prema rečima Lućijana Greka, docenta Univerziteta u Padovi, novac nije razlog zbog čega privatni sektor treba da bude uključen u sistem zdravstvene zaštite, zajedno sa vladinim i akademskim sektorom. "Želimo da uključimo privatni sektor u ova partnerstva zbog toga što poseduje veštine koje su nam potrebne za istraživanja, pa i ona za razvoj novih lekova. Zbog toga želimo da kompanije budu uključene, ne zato što će doneti još novca".

Neophodni zakonski i etički okviri

Iako su u protekloj deceniji nove tehnologije veoma poboljšale mogućnosti istraživanja, njihovi rezultati najčešće ne mogu odmah biti primenjeni u praksi.

Dobrobiti od ovakvih saznanja nisu ravnomerno raspoređene, naročito kad su u pitanju retke bolesti. Partnerstvo industrije, malih privatnih kompanija i akademskih institucija finansiranih od strane države u genetičkim istraživanjima jeste moguće rešenje ali i veoma osetljiv teren.

Dr Medlin Murtag, profesorka Univerziteta u Bristolu, Velika Britanija, smatra da su najveći izazovi za javno-privatna partnerstva postojanje mnogo zainteresovanih strana. "Moramo biti svesni njihovih različitih perspektiva i različitih potreba, zbog čega i u partnerstvu imaju različite interese.

Moramo razmišljati i o dobrobitima koje moraju pripasti svima uključenima u partnerstvo... u slučaju retkih bolesti moramo razmišljati kako na najbolji način da obolele uključimo u donošenje odluka o tme šta treba raditi i kako da ih na etički ispravan način uključimo u partnerstvo između industrije, akademskih institucija i javnog sektora".

"Koliko će u budućnosti država učestvovati u istraživanjima, da bismo imali potrebne inovacije, to je debata koja se trenutno dešava u Norveškoj, ali i u ostalim zemljama.. Možemo videti da zemlje poput Sedinjenih Američkih Država i Velike Britanije ulažu mnogo novca u izgradnju javnih baza podataka kojima će kompanije koje rade na inovativnim tehnologijama i tretmanima za pacijente moći da pristupaju" dodao je g. Viderberg.

Cilj ovih inicijativa jeste da se upotrebom baza zdravstvenih i genetičkih podataka skrati vreme koje je sada potrebno da novi lekovi stignu na tržište, i učine da se može kvalitetno živeti, sa retkim i svim ostalim bolestima za koje još nema leka.