Deda Mraz, Kristkind, vile...

Deda Mraz ili Božić Bata lik je iz mašte koji daruje deci poklone na Badnje veče, Božić, na dan Svetog Nikole ili za Novu godinu, što je slučaj u istočnoevropskim državama. Jasno je da pojavne varijante tog lika, njegovo ime i datum poklanjanja variraju od kulture do kulture.

Poseta mestima gde se organizuje dodela poklona vrše se u nedeljama ili danima koje prethode Božiću i Novoj godini.

Drugi običaji, kao što su kačenje čarapa koje treba da budu napunjene poklonima su starinski običaji, dok su radarsko „praćenje" Deda Mrazovih sanki kroz noć koje vrše američki NORAD i ruski GLONASS novijeg datuma. 

Deda Mraz najverovatnije vodi poreklo iz legendi starih germanskih i slovenskih naroda.

Obično je predstavljen kao stariji bradati sedi čovek u crvenom kaputu koji leti saonicama dok ga vuku irvasi. Nosi crveni veliki džak pun poklona za decu koja su u prethodnoj godini bila dobra i tako zaslužila darove. Živi na Sevenom polu ili Laponiji. 

Kod hrišćana Sveti Nikola predstavlja jednu od inspiracija za lik Deda Mraza. On je zaštitnik trgovaca i putnika. Najčuveniji je po pomaganju sirotinji pa se zato njegov lik povezuje sa darivanjem.

Španija 

U Španiji i nekadašnjim španskim kolonijama pokloni se deci daju na praznik Bogojavljenje, dolazak trojice mudraca koji pada 12 dana posle Božića. Po Novom zavetu, trojica mudraca je došlo sa istoka na kamilama prateći zvezdu i donelo malom Isusu poklone.

U Španiji, svaki od mudraca predstavlja jedan kontinent poznat u vreme Hristovog rođenja: Evropu (Melkijor), Aziju (Kaspar) i Afriku (Baltazar). U nekim krajevima, deca pripremaju piće za svakog mudraca i hranu za kamile.

Nemačka

Kod protestanata, tokom novogodišnjih praznika, poklone je deci donosila beba Isus ‒ Kristkind, koju je zatim zamenila jedna vila u 19. veku. Osoba koja je bila izabrana da kao Kristkind daje deci poklone trebalo je da nosi zlatni plašt, belu odeću i zvezdani venac.

Deca u čast Kristkinda, pevaju pesme posvećene Svetom Nikoli, što je znak preplitanja dve hrišćanske tradicije.

Otac Božić ili Vajnahtman bio je najzastupljeniji u severnom delu Nemačke,  gde su ga deca željna poklona, strpljivo čekala.

Italija 

U Italiji deci poklone donosi veštica Befana 6. januara, na Bogojavljenje. Po legendi, trojica mudraca su pitala jednu staricu da im objasni kako da stignu do mesta Hristovog rođenja. Nije znala da im odgovori, ali im je ponudila prenoćište.

Odbila da im se pridruži, ali se kasnije predomislila, međutim nije mogla da ih stigne. Poklone koje je spremila za Isusa delila je deci koju je usput sretala.

Befana se takođe spušta niz dimnjak. Od nje se očekuje i da kazni decu koja su bila nevaljala tako što će im umesto poklona doneti ugalj. Danas se umesto pravog uglja deci daju slatkiši koji podsećaju na ugalj, kao simbolični gest.

Holandija i Belgija

U Holandiji i Belgiji Sveti Nikola ima pomoćnike koji se zovu Crni Petar. Praznik Svetog Nikole obeležava se 6. decembra i tada se deci dele pokloni. Darivanje dece tokom praznika često je praćeno pesmama koje ismevaju događaje iz protekle godine a u kojima je glavni akter primalac poklona.

Britanija

Britanski lik ‒ Otac Božić preteča je kasnije mnogo poznatijeg lika Santa Kloza. Neke slike iz 17. veka ga prikazuju kao veselog debelog bradatog muškarca obučenog u dugu, zelenu odeću od krzna.

Amerika

U kolonijama Velike Britanije, kasnije u SAD, objedinjene su bile verzije Deda Mraza iz holandske i britanske kulture. Santa Kloz je, izgubivši nošnju biskupa, prikazivan kao puniji mornar sa lulom u zelenom zimskom kaputu.

Američki karikaturista Tomas Nast, naslikao je 1863. godine Deda Mraza i ta slika je objavljena u jednom nedeljniku što je bila prva verzija modernog Deda Mraza kakav nam je danas poznat.

Na nekim umetničkim delima iz 20. veka, Deda Mraz je prikazan u svojoj radionici dok pravi dečje igračke. Tada se javlja i priča o malim vilenjacima koji najpoznatijem dedi na svetu pomažu u radionici igračaka.

U američkoj verziji Deda Mrazove sanke po svetu vuče devet irvasa: Dešer, Denser, Pranser, Viksen, Kometa, Kupidon, Doner, Blicen i Rudolf.

Slovenski narodi

Kod starih Slovena Deda Mraz je bio zli čarobnjak koji je mogao da zaledi ljude. Prema verovanju, on je u početku otimao decu i odvodio ih u velikom džaku.

Da bi otkupili svoju ukradenu i zaleđenu decu, roditelji su morali da, tada zlom Deda Mrazu, daju poklone. Sa protokom vremena, Deda Mraz je postao pozitivan lik i počeo je da dariva decu. Kod Rusa Deda Mraz nema irvase i sanke već pratioca - Snjeguročku.

U Srbiji, do kraja Drugog svetskog rata, deci je poklone donosio Božić Bata. U doba komunizma, Deda Mraz je ličio na sovjetskog Ded Moroza.

Božić Bata vrlo liči na Deda Mraza. Nosi šumadijske tamnozelene čakšire, opanke, vunene čarape a motiv koji se provlači kao bitan detalj na njegovoj nošnji je prepoznatljiva pirotska šara.

Priredila: Maja Stojanović