Sveti Nikola i Deda Mraz

 Sveti Nikola je rođen u drugoj polovini trećeg veka na tlu današnje Turske. Za života je kao hrišćanski episkop činio brojna dobra dela, mala i velika čuda, posebno moreplovcima, deci i siromašnima, zbog čega je i dobio nadimak Čudotvorac.

„Lik Svetog Nikole se, zbog njegovih dobročinstava i činjenice da se praznuje na prelasku jedne godine ka drugoj, povezuje sa likom Deda Mraza. Veruje se da je Deda Mraz, u stvari, poprimio lik Sv. Nikole sa bradom, šubarom i krznenim kaputom" ‒ objasnila je dr Vesna Marjanović, etnolog.

Do danas je ostalo verovanje da Sveti Nikola obilazi domove uoči Božića i krišom ostavlja slatkiše, voće i igračke za decu.

„U našoj kulturnoj sredini, pogotovo na severu Srbije, bio je raširen običaj da deca uoči Sv. Nikole ostavljaju dobro uglačane cipele na prozoru da bi u njima dobili poklone. Taj ritual je preuzet iz germanskih kultura" ‒ kazala je dr Vesna Marjanović.

Modernu verziju tog običaja predstavlja ritual pisanja pisama Deda Mrazu. U njima deca navode spisak novogodišnjih želja a pisma ostavljaju na prozorima ili ispred vrata, na mestima koja simbolizuju granicu unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Smatra se da taj tajnoviti lik koji uliva nadu i optimizam uvek dolazi spolja i izdaleka, i da se ponekad krišom kroz dimnjak ušunja u kuću da bi ostavio ispod jelke poklone iznenađenja.

Sveti Nikola i Deda Mraz predstavljaju paradigmu sveopšteg boljitka a pokloni koje darivaju su simboli novog početka i sreće u godini koja nastupa.