Četiri veka od smrti slavnog Šekspira

Engleski pesnik i dramski pisac Vilijem Šekspir rođen je 1564. godine u Stratfordu na Ejvonu. Oženio se veoma mlad, sa svega 18 godina i to osam godina starijom ženom En Hatavej. Suzana, njihovo prvo dete,  rođena je šest meseci nakon venčanja. Dve godine kasnije dobili su blizance Hamneta i Džudit, ali je sin preminuo kada je imao samo 11 godina. Nakon toga nema podataka o Šekspirovom životu između 1585. i 1592. godine.

Pretpostavlja se da se preselio u London bez svoje porodice i otpočeo karijeru u pozorištu. Izgradio je uspešnu karijeru pisca, glumca i suvlasnika glumačke družine „Ljudi lorda Čemberlenda", kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi", nakon krunisanja kralja Džejmsa Prvog 1603. godine. Pored toga je i režirao i pisao svoje drame. Posvetio je svoj život pozorištu.

Pozorište u Engleskoj u 16. veku nije bilo mnogo cenjeno među vlastelom. Međutim, mnogi plemići su bili pokrovitelji i dobri prijatelji glumaca. Do 1597. godine objavljeno je petnaest Šekspirovih pozorišnih komada. Do 1599. godine Šekspir i njegovi poslovni partneri izgradili su svoje pozorište na obali Temze, koje su nazvali „Gloub".

Šekspirove prve drame napisane su prema konvencijama tog vremena, sa metaforama i retoričkim pitanjima koja se nisu uvek prirodno uklapala u radnju priče. Međutim, Šekspir je bio veoma inovativan, prilagođavao je tradicionalan način pisanja svojim potrebama i na taj način je stvarao slobodan tok reči. Njegova dela pokazuju da je bio veliki psiholog, poznavalac čoveka u svim vidovima ljudskog: u radosti i tuzi, ljubavi i mržnji, iskrenosti i pritvornosti, u blagosti i nemilosrdnosti, skromnosti i nezasitosti. Šekspir se nije bavio samo tim temama, već ih je koristio kako bi prikazao čoveka sa svim vrlinama i manama.

Fatalne greške glavnih Šekspirovih junaka 

Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne poeme i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi prevedeni su na mnoge jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi.

Sa izuzetkom „Romea i Julije", prve drame su bile istorijske drame bazirane na narodnoj tradiciji ‒ „Kralj Ričard Drugi", „ Kralj Henri Četvrti",„Kralj Džon" i komedije koje je pisao pod uticajem rimskih i italijanskih uzora ‒ „San letnje noći", „Mnogo vike ni oko čega", „Kako vam drago", „Uzaludni ljubavni trud", „Mletački trgovac", „Bogojavljenska noć"...

Drugi period predstavlja njegov najplodniji period kada je napisao neka od svojih najboljih dela. To su čuvene tragedije: „Hamlet", „Otelo", „Kralj Lir", „Magbet", „Julije Cezar"... U tim dramama glavni junak obično čini neku „fatalnu grešku" koja nam pokazuje mračne delove ljudske prirode i prouzrokuje tragičan kraj. Treći period se naziva „tragičnim periodom", kada je napisao tragikomedije koje se nazivaju još i ljubavnim dramama ‒ „Zimska priča", „Bura", „Cimbelin".

Iako je umro pre četiri veka, 1616. godine, njegove drame su igrane i tumačene i dan-danas. U njegovim delima se dokazuju umetničke i glumačke sposobnosti. Šekspirova genijalnost se oslikava u činjenici da dela koja je stvorio predstavljaju univerzalne teme, prisutne i aktuelne i u sadašnjem svetu.