Zločini nad Slovenima u Prvom svetskom ratu (3. deo)

Zločini Franca fon Hecendorfa, na primer, načelnika Generalštaba austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu, ni sto godina kasnije nisu istraženi, uprkos obimnom dokaznom materijalu.

Sačuvan je, tako, telegram iz 1914. godine u kojem je on lično nalagao represalije nad civilima. Sahranjen je uz najveće počasti (1925) na Hicingerškom groblju u Beču, a 2012. godine grob je označen kao grob od posebnog značaja.

Iako je u Gracu 2014. godine pokrenuta inicijativa da najšira ulica ne nosi više njegovo ime, ime ulice je ostalo. Iste godine u Beču je podnet zahtev da se skine sa repertoara tradicionalnog Novogodišnjeg koncerta Radecki marš, no on je i dan-danas kruna muziciranja Bečke filharmonije koju u televizijskom prenosu prati više od milijardu ljudi.

Dr Hans Hautman, profesor emeritus na Univerzitetu „Johan Kepler" u Lincu, tim povodom kaže:

„Možemo reći da je revizija prošlosti, i danas kao i pre, puna neistina. Ja sam jedini austrijski istoričar koji već trideset godina istražuje i bavi se ovim pitanjem. Moj prvi rad o toj temi objavljen je 1975. godine. Tome ima već četrdeset jedna godina.

Sećam se da sam, kad sam držao referat, bio žestoko kritikovan od tada uvaženih austrijskih univerzitetskih profesora. Govorili su da preterujem. Međutim, to me nije omelo u daljem istraživanju. Nisam istraživao samo o zločinima nad srpskim življem, već sam se bavio i time kako je Monarhija tretirala Rutene, Čehe i druge narode u sastavu carstva.

Stvari su se prvi put promenile na stogodišnjicu od izbijanja Prvog svetskog rata, dakle pre dve godine, tačnije 2014. Prvi put su organizovane izložbe na kojima su prikazane uznemirujuće fotografije sa prizorima vešanja iz zvaničnih arhiva i istorijskih muzeja.

Istoričar Anton Holcer, koji se posebno bavi arhivskom fotografijom, latio se te teme i napisao tri izuzetne knjige. Krunski dokaz verodostojnosti tih događaja bile su, zapravo, te iste fotografije sa scenama vešanja koje su austrijski vojnici i oficiri sami napravili. Ponosno su pozirali ispod obešenih ljudi.

To su, naravno, neosporni dokazi koje je Holcer naveo u svojim knjigama. Objavljena je i knjiga dvoje mladih istoričara Verene Moric i Hanesa Lajdingera, koji su se ozbiljno bavili tom temom. Ali zanimljivo je da je knjiga odmah po izlasku obavijena plaštom ćutanja. U novinama su izostale recenzije knjige ili rasprave. Knjiga je takoreći brzo gurnuta pod tepih. I zato moram reći da tu temu i danas nerado otvaraju ne samo ugledni austrijski istoričari već i čitava austrijska javnost."