Fransis Pikabija provokativni i eklektični genije

Možda je istorijska distanca i stogodišnjica od pojave Dadaizma bila razlog da se Fransis Pikabija, koji je važio za plejboja i kozera, kako navodi New York Times sada predstvlja kao važna figura koja je u svojoj vizuelnoj perspektivi sublimirala kompletnu paletu moderne umetnosti.

Rođen u mešovitoj porodici od majke francuskinje i oca kubanskog industrijalca odrastao je u blagostanju. Kao dečak počeo je da slika u stilu impersionista Monea, Sislija, i Pisaroa. Kada je počeo veliki rat bio je regrutovan u francuskoj vojsci, ali se već 1914. godine obreo u Njujorku gde se po prvi put susreće sa modernom umetnošću. Ubrzo odlazi u Cirih gde upoznaje Marsela Dišama, Mana Reja i Alfreda Štiglica i staje u red umetnika koji su promovisali novi dadaistički pokret i počeli da štampaju avandardni časopis 291.

Međutim, Pikabija se nije deklarisao kao ortodoksni dadaista i bio je sklon promenama estetske orijentacije preko kubizma, fovizma do pop-arta. U privatnom životu zastupao je nekonvencionalan stil, organizovao je raskošne žurke na jahtama. Voleo je brze automobile, posećivao je kockarnice i uvek je bio okružen sa po nekoliko ljubavnica.

Na umetničkom planu pored slikarstva bavio se fotografijom i filmom, pisao je poeziju, organizovao je različite performase. Važio je za ekscentričnu i subverzivnu ličnost koja je osporavala i samu umetnost. Stoga nije iznenađujuće što je i američka javnost uprkos velikim umetničkim slobodama bila suszdržana u pogledu promocije njegovih radova.

Opsežna retrospektiva Fransisa Pikabije sada je posle skoro pola veka ponovo je u fokusu amričke javnosti. Šest godina je Muzej moderne umetnosti (MoMa) u Njujorku, saradnji sa organizacijom Kunsthaus iz Ciriha propremao ovu postavku koja je otvorena 21. novembra i trajaće do 19. marta sledeće godine. Izložba sadrži 200 radova od prvih decenija 20. veka do 1950. godine. Prikazan je presek njegovih radova kako stilski tako i žanrovski. Centralno jezgro sardži 125 slika, 45 radova na papiru, izbor štampanog materijala i snimaka zvučnih snimaka njegove poezije kao i film Entr'Acte iz 1924. godine Rene Klera.

Kako je preneo Gardijan ova ekstravagantna retrospektiva francusko-kubanskog umetnika predstavlja kao „gubitnika" koji je pobedio. Predstavlja onog Fransisa Pikabiju koga dobro poznajemo po njegovim radovima koji su najčešće osporavani, a koji su već deo istorije moderne umetnosti.