Prvi srpski energetski menadžeri za industriju

Energetska efikasnost je vrlo važna za Srbiju koja je zavisna od uvoza energenata. Za energetski efikasnu industriju potreban je obučen kadar. U nedavno otvorenom Centru za obuku energetskih menadžera, prošle nedelje održana je obuka za prvu grupu polaznika.

Srbija u proseku ima dva-tri puta veći energetski intenzitet od najbolje rangiranih zemalja Evropske unije. To znači da se utroši dva-tri puta više energije za proizvodnju istog proizvoda, što nas svrstava u zečelje kolone, i utiče na dodatno poskupljenje proizvoda. Ne treba zaboraviti da ovde nedostaje motivacija za kompanije da efikasno koriste energiju u proizvodnji ‒ Srbija danas ima najnižu cenu struje u regionu, dok cene nafte i prirodnog gasa dostižu nivo EU. Međutim, to nisu jedini razlozi zbog kojih se preduzeća u Srbiji ne odnose racionalno prema potrošnji energije. 

Kako objašnjava doc. dr Mirjana Stamenić, docentkinja Mašinskog fakulteta, naši inženjeri imaju zavidna znanja u oblasti održavanja sistema, ali često im se pored zaduženja u proizvodnji dodeljuje i zadatak da prate utrošak energenata i energetskih tokova u fabrici. U savremenoj praksi, uobičajeno je da se razdvoje te dve funkcije, odnosno da se energetski menadžer ili grupa energetskih menadžera (u zavisnosti od kompleksnosti preduzeća) bavi praćenjem i upravljanjem energetskih tokova, predlaganjem mera za unapređenje energetske efikasnosti i praćenjem ostvarenih efekata.

Kako bi inženjeri dobili potrebna znanja za praćenje utroška i upravljanje energetskim tokovima, tokom protekle nedelje na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u  Centru za obuku energetskih menadžera održana je obuka za prvu grupu budućih energetskih menadžera u industriji.

Prema rečima Jelene Bošković, supervizorke elektroodržavanja i inženjeringa u fabrici „Knjaz Miloš" iz Aranđelovca, inače polaznice kursa za energetske menadžere u industriji, obrađene su teme iz inženjerske prakse poput mogućnosti ušteda u kotlovskim postrojenjima, prilikom rada kompresora, pumpi...

Jelena je istakla: „Najjači utisak ostavile su laboratorijske vežbe na pilot postrojenju, kada smo mogućnosti ušteda videli i na konkretnim sistemima. Bez obzira na to što sam 18 godina zaposlena u industriji, obuka mi je omogućila da dođem do mnogih novih saznanja koja su primenjiva na postrojenja u našoj fabrici i samim tim veoma korisna sa aspekta ušteda u energentima".

Sličnog mišljenja je i Dejan Pejčić, menadžer za praćenje energetskih performansi u kompaniji „Tigar" iz Pirota, koji je dodao da laboratorijski deo kursa treba da bude zastupljen u većoj meri.

„Mislim da je ostvarena i dobra interakcija između svih nas, što je dobar preduslov za buduću saradnju. Svoja mišljenja i predloge smo u formi popunjene ankete ostavili organizatorima na uvid, što će im, nadam se, pomoći pri organizovanju narednih kurseva."

Polaznici su stekli potrebna znanja i o zakonskim okvirima Sistema energetskog menadžmenta i standardu ISO 50001:2012. Zbog velikog interesovanja, u decembru i januaru u Centru za obuku energetskih menadžera, održaće se obuke za još dve grupe inženjera.

broj komentara 2 pošalji komentar
(subota, 26. nov 2016, 09:12) - anonymous [neregistrovani]

Struja kasni

Problem je sto se u Srbiji sa zakasnjenjem radi na uvodjenju novih energetskih modela.
U Evropi sam video velika polja Solarnih-panele i Elektro-vetrenjaca krajem proslog veka, a Srbija jos uvek razmislja o termo elektranama.

(petak, 25. nov 2016, 13:34) - anonymous [neregistrovani]

Фабрике и руке

Да ли у Србији постоји фабрика за производњу соларних панела од домаћих компоненти? Претварача, акумулатора, било чега... од домаћих компоненти? Ветрењача, генератора.... лежајева за ветрењаче, носећих стубова макар.. ? Ето задатка за ове младе руководиоце. Покрените производњу.