Zagledani u zvezdano nebo

Da li danas znamo da je na Pupinov poziv Nikola Tesla dolazio na Univerzitet Kolumbija kako bi inspirisao njegove studente? Da li znamo da su i Pupin i Tesla plakali dok su slušali guslara u Americi? Da li smo razmišljali o tome na koje sve načine ih možemo povezati ‒ tu su poreklo i odnos prema narodnoj tradiciji, ličnost i uloga majke, susret sa Amerikom i prisustvo u američkoj javnosti, odnos prema umetnosti, ali što je najvažnije ‒ njihov susret na velikom putu naučnog stvaralaštva. Tim rečima je autorka izložbe Aleksandra Ninković Tašić ukazala na važne spone između dva naučnika.

Besmrtne reči koje je Olimpijada Pupin, nepismena žena, uputila sinu ‒ Znanje, to su zlatne lestvice koje vode u nebesa, znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave... ‒ pratile su Pupina u najvažnijem trenutku koji ga odvodi do nauke. Tog 12. marta 1874. on kupuje kartu za najjeftinije mesto na palubi prekookeanskog broda "Vestfalija" i odlazi u Ameriku gde postaje profesor i naučnik, pisac i humanista.

Pun je krug Pupinovih doprinosa, priznanja, učešća u osnivanju najvećih institucija nauke u prvoj polovini 20. veka u Americi, kao što su NASA, Američko društvo fizičara i druge. Pupin je bio predsednik Njujorške akademije nauka, član Francuske akademije nauka i Srpske akademije nauka. Svojim mentorskim radom odnegovao je nekoliko nobelovaca.

Aleksandra Ninković Tašić citira Pupinove reči povodom dobijanja poslednjeg počasnog doktorata Beogradskog univerziteta (od 18 svetskih priznanja, koliko je ukupno dobio):

Dragi prijatelju,

Stigla mi je diploma koja svedoči da sam počasni doktor Tehničkih nauka Beogradskog univerziteta. Ona mi se izvanredno dopada, naročito jedan izraz u njoj koji kaže da je moj naučni i tehnički rad mnogo doprineo za „moralni prestiž moje zahvalne otadžbine”. Moralni prestiž zahvalne otadžbine mnogo mi je dragoceniji nego sve drugo na svetu.

Pupin je Srbiju pomagao finansijski kroz mrežu lobiranja, od američke javnosti do državanika, pa i samog predsednika Amerike. Veliki srpski zadužbinar i dobrotvor, ujedinio je srpsku dijasporu, poslao je skoro 20 000 dobrovoljaca ‒ Srba koji su živeli u Americi i Kanadi u ratom zahvaćenu Srbiju. „Ako znamo da je Solunski front probilo 60 hiljada ljudi, jedna trećina je opremljena i poslata zahvaljujući naporima Mihajla Pupina”, kaže Ninković Tašić.

Pored ovih tema, možemo se baviti i dosad neobjavljenim dosijeom „Pupin" koji se čuva u arhivi Ef-Bi-Aja, zatim Pupinovom naporu da ujedini srpsku dijasporu, kao i značajnim diplomatskim aktivnostima koje je kao konzul Srbije organizovao u Americi, ali i u čitavoj Evropi. Posebna je njegova uloga u kreiranju granica Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca.  Kada se jedini put u istoriji vijorila srpska zastava nad Belom kućom ‒ to je bilo zahvaljujući Pupinovom zalaganju.

Isto tako možemo da govorimo i o obimnoj dokumentaciji i naučnoj građi Nikole Tesle, ali ako želimo da upoznamo Teslu ne možemo samo da gledamo u njegove briljantne izume. Važni su i izvori iz kojih je crpeo inspiraciju, ljudi koje je poštovao, ono što je pisao i što je čitao, objašnjava autorka izložbe i dodaje: „Mera čoveka nastaje iz susreta uma i srca, genijalnosti i strasti”. 

Napredak i razvoj čoveka bitno zavise od izumiteljskog dara. On je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Njegov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom ovladavanje prirodnim silama za potrebe ljudi, rekao je Tesla.

Fascinantne su priče o tome kako je Tesla pravio gromove, kako je osmislio indukcioni motor, proizveo naizmeničnu struju, ili kako je Pupin svojim kalemovima doprineo da možemo da razgovaramo na velikim daljinama i kako je unapredio rendgenologiju.

Zaključujemo rečima Mihajla Pupina: 

Ne bismo ni Nikola Tesla ni ja postigli ništa u životu da nismo kao deca bili zagledani u prostrano i večno zvezdano nebo nad nama. Razvijamo maštu dok gledamo u zvezde i tako postajemo ljudi koji mogu da stvaraju velika dela.