Robovlasnička demokratija u Atini

Atinska demokratija je prvi poznati oblik demokratskog političkog uređenja u istoriji čovečanstva. Razvila se u petom veku pre nove ere.

Svaki slobodni građanin Atine imao je pravo da dođe na zasedanje skupštine, da sluša raspravu o svim pitanjima, od toga šta činiti sa finansijskim suficitom, do toga treba li ići u rat. U političkom životu nisu učestvovali robovi ni žene.

Na ondašnjoj skupštini bilo je prisutno oko šest hiljada ljudi, a svako je imao pravo da se popne na govornicu i obznani svoj stav. Potom bi se glasalo podizanjem ruku.

Kada je reč o sudovima, nije bilo ni advokata, ni tužilaca. Ako je građanin želeo da zadovolji pravdu, morao je da pokrene proces i obrati se poroti. Ali na kraju, nije sve bilo pravedno i idealno. Postojale su, nažalost, i „prljave igre".

Kada su se dešavala izuzetno važna glasanja, za to su se koristile posebne pločice. Građani bi uzeli ostraku (grč. óstgakon crepić; školjka, ljuska; ist. glinena ili keramička
pločica), i na njoj napisali ime Atinjanina kog žele da proteraju iz grada čak i do deset godina.

Ipak, uz grčku demokratiju, išlo je još nešto na čemu im verovatno nismo tako zahvalni, a to je ‒ birokratija.

Robovski rad i rudnici srebra

Atinjani su obilato objavljivali sve o svojoj demokratiji:  zakone, dekrete, počasti, ugovore, registre, liste s glasovima, kalendare i tako dalje. Stiče se utisak da su atinsku demokratiju krasile neverovatna odgovornost i otvorenost.

Neprijatna je istina da je starogrčka civilizacija izgrađena robovskim radom. Ropstvo je bilo deo života, a robovi su dobijani u ratu ili su se kupovali. Popis iz četvrtog veka pre nove ere navodi da je u Atini bilo 400 000 robova i oko 35 000 građana.

Nisu svi Grci bili slobodni, ali su i slobodni znali šta je ropstvo. Mogućnost da postanu robovi ili da njihove žene ili deca budu primorani na robovski rad ‒ sigurno ih je užasavala.

Stara Atina funkcionisala je zahvaljujući roblju i srebru. U Laurionu, na samo šezdeset kilometara od Atine, nalazili su se rudnici srebra ‒ izvor atinskog bogatstva. U njima je radilo više hiljada robova. Tu se još mogu naći galerije i tuneli.

Jedan deo srebra iz rudnika u Laurionu korišćen je za izradu čuvenih novčića sa sovom. Robovi koji su radili u rudnicima stizali su iz Trakije i Paflagonije ‒ iz današnje severne Grčke, Bugarske i Turske. I Platon je pominjao ova mesta kao „vari" ‒ tamna, teška i depresivna.