Obeležen Svetski dan bioetike

"Jako nam je važno da se širi ideja o istraživanjima, i o svakodnevnoj medicinskoj i farmaceutskoj praksi, zasnovanim na etičkim principima. Osim toga, vrlo je važno uključivanje naše zemlje u evropske i svetske tokove, upravo kroz Uneskovu Katedru za bioetiku, i to što se kroz rad te katedre uspešno širi znanje o važnosti ove oblasti", rekla je prof. dr Nada Kovačević, prorektor za nastavu Beogradskog Univerziteta.

"U Srbiji, organizacija proslave je pripala Centru za bioetičke studije i Sekciji za Srbiju Unesko Katedre za bioetiku. Interesantno je da se, od kako je početkom godine Unesko Katedra za Evropu pripala Sekciji za Srbiju, povećao broj katedri za bioetiku sa 25 na 40. Danas, praktično samo jako male zemlje, bez akademskih institucija koje podržavaju rad u oblasti bioetike, nemaju svoju katedru", rekao je profesor dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije i šef Unesko Katedre za Evropu.

Na našim univerzitetima bioetika je prisutna u kurikulumima – kako na osnovnim, tako i na programima doktorskih studija. Program predavanja bioetike postoji na Medicinskom, Farmaceutskom fakultetu, i na fakultetima gde se školuju istraživači u biomedicinskim oblastima.

"Od kraja prošlog veka, genetika, genetičko inženjerstvo i regenerativna medicina su motori razvoja bioetike. U laboratorijama Univerziteta Harvard nedavno je dobijena matična ćelija kojom se može lečiti leukemija; pre nekoliko meseci u Engleskoj rodila se beba koja ima tri roditelja; prenatalno i postnatalno lečenje editovanjem gena doneće revoluciju u lečenju retkih bolesti. Više nije izazov kako da nauka ide dalje već spoznaja gde bi trebalo da zastane da bi ovaj svet bio bolji", rekla je prof. dr Mima Fazlagić, generalni sekretar Uneko Katedre za Evropu.