Misterija kamena mudrosti

Kamen mudrosti, od latinskog lapis philosophorum, mitska je supstanca koja navodno ima višestruko dejstvo: ona može da pretvori metal u zlato i srebro. Nazivali su je i eliksirom života, jer se verovalo da može da produži život, podmladi ili čak omogući besmrtnost. Osnovni cilj Zapadne alhemije bio je upravo pronalaženje kamena mudrosti, a proces njegovog stvaranja naziva se Magnum opus.

Ideja o kamenu mudrosti prvi put se pominje kod Zosima iz Panopolisa u 4. ili 5. veku, a nešto detaljnije kod arapskog alhemičara Džabira ibn Hajana, koji u 8. veku zaključuje da svaki metal može preći u neki drugi ako mu se premeste osnovne kvalitativne osobine, kao što su hladnoća i toplota ili vlažnost i suvoća.

Džabirova teorija nije zasnovana na naučnim metodama, ali se oslanja na prirodne principe, a smatralo se da je u pitanju crvenkasta, praškasta supstanca. On je eksperimentisao sa legurama i rudama. Veruje se da je prvi napravio tzv. „carsku vodu“, mešavinu nitratne i hloridne kiseline, koja može da rastvori zlato, a i danas se koristi za njegovo prečišćavanje.

Kroz vekove, budisti kamen mudrosti zovu Chintamani. Veruju da su njegovi nosioci dvojica božanstava, Avalokitešvara i Ksitigarbha.

Postoji niz legendi vezanih za kamen mudrosti. Prema jednoj od njih, napravio ga je dominikanski fratar Alberto Veliki, i predao ga Tomi Akvinskom, svom učeniku. Međutim, taj pojam najviše se vezuje za Francuza Nikolasa Flamela. On je živeo u 14. i 15. veku, i navodno je pretvorio olovo u zlato, a pronalaskom kamena mudrosti obezbedio je sebi i svojoj supruzi večni život.

Iako ne postoje istorijski dokazi da se Flamel bavio alhemijom, a zna se i da je umro 1418. u Parizu, u 17. veku objavljena je knjiga koja govori o Flamelovom otkriću. Ona je bila povod za mnoge legende o tom bračnom paru.

U hinduizmu, kamen mudrosti se vezuje za bogove Višnua i Ganešu. Pominje se u Valmikijevoj priči iz 10. veka, a smatra se da je deo nakita koje su nosili pojedini indijski kraljevi.

Prema modernoj nauci, zlato je hemijski element koji se ne može dobiti od drugih elemenata hemijskom reakcijom. Zanemarljivo male količine zlata napravljene su do danas u nuklearnim reaktorima i akceleratorima čestica.

Kamen mudrosti različito je tumačen među alhemičarima: pojedini su smatrali da je reč o određenoj supstanci koju je moguće napraviti, a drugi su taj pojam shvatali kao metaforu za sticanje mudrosti i prosvetljenje. Bilo kako bilo, mit o pronalasku kamena mudrosti ostao je deo tradicije zapadne alhemije i filozofije, i nepresušni izvor inspiracije filmskih, književnih i drugih umetnika. 

Pripremila: Tatjana Cvejić