Šest matematičkih pojmova objašnjenih štrikanjem i heklanjem

Poslednjih godina često se govori o umirujućim efektima ovih vrsta ručnog rada, međutim, još 1966. godine je profesor Ričard Fejnman primetio koliko je štrikanje zgodno za objašnjavanje matematike.

Profesor je sličnost uočio kada je slušao razgovor dve devojke koji je njemu zvučao kao da jedna drugoj objašnjavaju principe analitičke geometrije, a ispostavilo se da govore o štrikanju.

Od tada matematičari i entuzijasti za štrikanje i heklanje prate put koji je Fejnman otkrio slučajno, služeći se iglama kako bi prikazali sve od torusnih inverzija do binarnih sistema.

Čak postoji i godišnja konferencija posvećena vezi matematike i umetnosti, na kojoj je deo stalnog programa izložba štrikanih i heklanih predmeta. Određeni matematički koncepti se najbolje ilustruju štrikanjem i heklanjem, a ovo su neki od njih:

Hiperbolička ravan

Hiperbolička ravan je površina koja ima stalnu negativnu krivinu. U prirodi su najbolji primer za takvo telo zelena salata ili određene vrste šumskih gljiva, poput onih koje možete zateći u dalekoistočnim jelima.

Godinama je profesorima matematike prikazivanje ovih tela predstavljalo veliki problem u nastavi. Prvo rešenje je bilo praviti ih od mnogo zgužvanog papira, međutim, takvi modeli nisu dugo trajali.

Krajem 90-ih godina, profesorka Dajina Tajmina sa Univerziteta „Kornel“ je došla na ideju da model hiperboličke ravni ishekla. Budući da analitička formula za hiperboličku ravan ne postoji, profesorka je zajedno sa svojim suprugom i kolegom Davidom Hendersonom došla do odgovarajućeg algoritma koji je upotrebila kao mustru za model.

Lorencova monogostrukost

Inspirisani metodom Tajmine i Hendersona, profesori Univerziteta u Bristolu Hinke Osinga i Bernd Krauskof 2004. godine heklanim modelom uspevaju da predstave Lorencovu mnogostrukost. U pitanju je složena površina strukture uvijenih traka koju je meteorolog Edvard Lorenc objasnio u radu o haotičnim meteorološkim sistemima, koji mnogi smatraju začetkom teorije haosa.

Ciklične grupe

Pomoću igala za štrikanje možete napraviti cev. Za namensko štrikanje cevastih oblika postoji i posebna sprava koja se u Americi naziva „Kniting Nensi“.

Reč je o predmetu nalik na drveni kalem, koji u sredini ima šupljinu, a na vrhu klinove za namotavanje vunice. Upravo ta sprava je poslužila profesoru Kenu Levaseru s Univerziteta u Masačusetsu kada je hteo da ilustruje šablone koji mogu nastati u cikličnoj grupi – sistemu kretanja koji generiše jedan element, a zatim prati propisani put kako bi se vratilo na početnu tačku i odatle se ponavlja. Levaser je napravio kompjutersku varijantu „Kniting Nensi“, sa promenjivim brojem klinova.

Množenje

Izdašne rasprave se vode o tome kako pomoći najmlađim učenicima koji imaju poteškoće u razumevanju osnovnih matematičkih pojmova. Postoji mali broj istinski maštovitih rešenja za taj problem.

Jedno od najinovativnijih rešenja osmislili su nastavnici Pat Ašfort i Stiv Plamer, koristeći štrikane prekrivače za nameštaj kako bi učenicima približili množenje. Umesto tablice množenja ispunjene brojevima, oni su učenicima štrikali šarene tablice od vune. Pokazalo se da na taj način učenici koji su slabo usvajali brojeve uspevaju da primene odnose boja i šara na odnose brojeva u tablici množenja. 

Pripremila: Višnja Pečnčić