Ser Venki Ramakrišnan: Nauka treba da ostane kosmopolitska

U istraživanjima su koristili metodu određivanja položaja atoma u molekulu pomoću difrakcije rendgenskih zraka. Njihov rad je značajan za razumevanje funkcionisanja ćelije, a jedan od prvih praktičnih rezultata bi moglo da bude pronalaženje novih antiobiotika.

Sa profesorom Ramakrišnanom razgovarali smo u Mančesteru, u Velikoj Britaniji, na konfrerenciji European Science Open Forum (ESOF) najvećem evropskom naučnom skupu kome je prisustvovalo oko 4,500 istraživača, političara, donosioca odluka i naučnih novinara.

Nobelovu nagradu dobili ste 2009. godine, međutim, vaše interesovanje za proučavanje ćelijske supramolekulske strukture traje preko trideset godina?

Da, od 1978. godine fokus mog interesovanja je mapiranje ribozoma, jednog od najkompleksnijih ćelijskih aparata, na atomskom nivou. Ribozom čita informacije iz informacione RNK i na osnovu te informacije proizvodi odgovarajući protein. Ovu pojavu nazvali smo "prevođenje". Upravo tokom ovog prevodilačkog procesa, kada DNK/RNK jezik postaje jezik proteina, život dostiže svoju punu kompleksnost. Živi organizam sadrži desetine hiljada različitih proteina koji kontrolišu procese u telu sa zapanjujućom preciznošću. Kako ni jedno živo stvorenje ne može da preživi bez ribozoma, oni su savršene mete za lekove.

Danas predvodite Laboratoriju za molekularnu biologiju na Univerzitetu Kembridž, kojim se istraživanjima bavite?

Sva naša istraživanja bazirana su na strukturi i vizualizaciji, tako da za nas sada najveći pomak predstavlja napredak u razvoju eletronske mikropskopije koji se dogodio pre nekih godinu ili dve, pojavom novih detektora i softvera, a naša laboratorija na Kembridžu je lider u polju istraživanja molekulskih struktura. Tako da i dalje radimo na ribazomu, što je kao što znate velika mašina za prevođenje. Sada nam je fokus na razumevanje toga kako može da se primeni na više organizme, preciznije na ljude. Ustvari kako ribozom zna kada da počne sa prevođenjem, a kada da završi, i kako su ovi procesi regulisani. Dodatno, poznato je da virusi mogu da okupiraju ribozome tako da oni prevode samo njihove gene, a ne i gene domaćina... Ima mnogo pitanja koja nas intrigiraju, jer taman kada pomislite da ste rešili jedno pojavi se na pregršt drugih, tako da će istraživanje potrajati sigurno duže nego moj radni vek.

Vaše od otkriće je od velike važnosti za razvoj i dizajniranje novih antibiotika, kako gledate na to da ih još nema na tržištu?

Problem sa razvojem novih antibiotika nije tehnički već finansijski, jednostavno poreske olakšice za proizvođače nisu adekvatne, tako da treba da postoji drugi način pristupa. O tome, naravno, može da se raspravlja. U izveštaju O Nil postoji predlog da ukoliko kompanija razvije novi antibiotik i izbaci ga na tržište dobije nagradu od milijardu dolara ili nešto slično, to jeste jedan način. Naime, ekonomista Džim O Nil je po narudžbini bitranske vlade analizirao globalni problem rezistencije na antibiotike i predložio kako da se pristupi rešavanju problema internacionalno. Drugi način je finasiranje istraživanja iz državnog budžeta, kroz fondove, koji mogu biti nacionalni ili intrenacionalni, jer ipak ako se podsetimo ni penicilin nije razvila kompanija već britanska vlada, tako da mislim da nema razloga da se istraživanje odvija kroz privatne kompanije.

Da li je to problem sa kojim se treba ozbiljno baviti?

Da, i to se upravo događa britnska vlada je zato naručila O Nil izveštaj koji je veoma interesantan da se pročita, i SAD su uradile svoju analizu, videćemo kako će se tema dalje razvijati.

U decembru 2015. godine izabrani ste za predsednika Britanskog kraljevskog društva i tako ste se dodatno angažovali u nauci, izvan laboratorije. Na konferenciji je više puta istaknuto da je nauka globalna. Kakvo je vaše iskustvo?

Nauka je veoma internacionalna to je istina. Živeo sam na četiri kontineta i radio na dva. Kada pogledam samo u moju laboratoriju, tu su ljudi iz celog sveta i to se svakako neće promeniti rezultatom referenduma jer kako bi mogli da se bavimo najboljom naukom, treba da budemo globalno komeptitivni i da imamo najbolje istraživače u laboraotorijama iz kod god dela sveta oni bili.

Prema najnovijim podacima u SAD i Evropi sve manje mladih se opredeljuje za karijeru u nauci dok u Kini i Indiji to nije slučaj, kako vidite razvoj profesije budućnosti?

Mnogi ljudi u razvijenim delovima sveta ne odlučuju se za karijeru u nauci zato što postoje druga lukrativna zanimanja, na Vol Stritu ili Sitiju, to jest u finisijama, na primer. Ali, sa druge jasno je da se preduzetništvo u nauci razvija i da je polje naučnih otkrića sve veće, a proboji i dostignuća očigledni. Dodatno, tehnologija napreduje neverovatno brzo, što nije paralelni kolosek već nauka ima mnogo dobiti od razvoja tehnologije i ove dve stvari su usko povezane. Tako da ne vidim mogućnost deficita naučnika u budućnosti, ali je istina da oni sada dolaze iz drugih delova sveta, ne sa mesta odakle je krenula moderna nauka, a to su Evropa i SAD. Danas je Japan velika sila u nauci, i zemlje poput Singapura, Kine, Tajvana i Južne Koreje napreduju krupnim koracima.

Zemlje koje ste pomenuli investiraju više u nauku?

Da, danas investiraju znatno više. Sasvim je jasno je da ako želite da se bavite naukom da vam je za to potreban novac, i ako Zapad želi da bude kompetitivan i u budućnosti, moraće i dalje da investira u nauku i tehnologiju, jer druge opcije nema.