Nasilje je u ljudskim genima

Nasilje postoji i u životinjskom svetu, naravno, ali u potpuno drugačijim srazmerama. Dok najkrvoločnije zveri ubijaju uglavnom zbog hrane motivi čoveka mogu biti najrazličitiji. Čovek ubija da bi obezbedio prestiž, iz osvete iz zabave kao što je to bilo u rimskom koloseumu ili u borbi sa bikovima. Ubija nepoznate ljude ali i najbliže srodnike, drugačije od sebe po rasi, izgledu, uverenju i socijalnom statusu.

Tim španskih zoologa predviđen Hoze Marijom Gomesom, kako prenosi časopis Nature, utvrdio je da čovek zajedno sa svojim srodnicima primatima ima sličnu stopu sklonosti ka ubijanju koja je u poređenju sa ostalim sisarima sedam puta veća.

Ima više činilaca za ovako visoku stopu fatalnih ishoda međusobnih ljudkih konflikata. Prvi svakako vuče korene evolutivnog porekla od dalekih predaka primata kod koji je letalnost dosezala 2,3 % , potpuno identično kao i kod današnjeg čoveka, a drugi zbog kroz evoluciju uvćavanja mase mozga i jačanja snage uma. Treći važan faktor je čovekova snažna potreba da se vezuje za određene teritorije i da se svrstava u društvene grupe.

Ova tvrdnja je potkrepljena predpostavkom i analogijom sa kitovima i slepim miševima koji su takođe veoma teritorijalno uslovljeni ali ne i društveno, pa je kod njih ova osobina zbog toga veoma malo izražena. Tumačenje naučnika ukazuje na primarne čovekove nagone za preživljavanjem koji se reflektuju kroz seksualne motive koji su najčešće kada je nasilje među adolescentima u pitanju.

Poznat je i mehanizam kojim se proizvdi nasilje. Koreni su u impulsima koji služe kao okidač za ovakva dela. Oni nastaju duboko ispod moždane kore gde nastaje svest i očitavaju se u afektivnim manifestacijama besa. Čovekov mozak je opremljen i alatima koji inhibiraju taj bes i oni su smešteni u frontalnom delu mozga, tako da su za krajnji ishod evenualnog počinjenja ubistva relevantni delići sekundi dok impuls pređe taj put ali i dobra struktura tzv. neurotrasmitera koji su zaduženi za dobro funkcionisanje i razumno ponašanje. 

Jedno je sigurno da se ove dve kategorije proistekle iz fundamentalnih nagona nikada neće promeniti jer su duboko genetički usloljene i pripadaju u stvari osnovnoj čovekovoj potrebi da se bori za opstanak. I teritorijalnost i borbe adolescentnih mužjaka proističu iz istih dubokih antropoloških socijalnih i psiholoških osobenosti čoveka.