Iskustvo vremena na Istoku

Pradip Daruka živi i radi u Indiji i SAD, putuje širom sveta. Dugi niz godina pripadao je svetu finansija i bankarastva, a onda je taj svet ostavio iza sebe i započeo svoj vlastiti duhovni put. Čitav njegov rad bazira se na bogatom ličnom iskustvu.

Za portal RTS prenosimo delove razgovora sa gospodinom Darukom iz televizijske serije ”Vreme kroz vekove”

Živite i na Istoku i na Zapadu, obišli ste skoro sve kontinete. Upoznati ste sa tradicijom mnogih kultura. Isto tako, Indija je na poseban način inspirativna kada razmišljamo o doživljaju vremena i prostora. Na koji način su ovi parametri inkorporirani u shvatanju identiteta, verovanju, odnosu prema porodici i kolektivnom iskustvu na tom podneblju?

Istok i Zapad se u mnogim aspektima razlikuju: i istorijski i filozofski, između ostalog. Koncept vremena je samo još jedan aspekt koji Istok sagledava drugačije. Za nas se vreme kreće u krug. Ono nema početak, niti kraj. Ono je beskrajno. Moglo bi se reći da postoji neki početak, da zatim sledi proces razvoja, posle čega sledi uništenje, a onda se se sve ponavlja kao u kakvoj kružnici.

Vreme se ne može izmeriti, što je potpuno suprotno zapadnjačkom shvatanju gde je ono nešto veoma precizno. Zapadnjaci vole da mere vreme, sve je linearno. Tu su godine, sekunde, meseci i tako dalje. Na Istoku je drugačije, jer se pojam vremena vezuje za zvezde, planete i Mesec. Posmatraju kretanje Meseca i Sunca i koriste zvezde, ali ne da bi izmerili vreme, već da bi ga shvatili. Oni kažu: „Drveće se menja. Koliko je to meseca, sunca, godišnjih doba?"

Percepcija je potpuno drugačija. Ovde gledate na sat i kažete: „Kasnimo! Kasnimo! Moram da stignem na let! Moram da uhvatim voz!" Na Istoku je sve poput vode - ona je uvek u kretanju. Ne mora se ograničiti. Ali ovde ljudi vole da znaju vrednost, žele da je ograniče i koriste. U tome se Zapad i Istok mnogo razlikuju.

Vreme utiče na sve. Prema našoj tantri, ne postoji vreme, pojedinac ili prostor. Sve čini veliko jedinstvo koje prožima svaki deo života: ishranu, naše ponašanje, odnos prema drugim ljudima. Mi ne razmišljamo o tome da li je neko stariji ili mlađi, krupniji ili sitniji, da ćemo živeti 80 ili 90 godina, ili da smo tek desetogodišnjaci. Na Istoku se ne slave ni rođendani, jer je svaki dan svečanost. Trebalo bi da kažete: "Svaki dan je slavlje. Zašto čekati samo jedan dan u godini da bi se proslavio rođendan?" Sve treba posmatrati kao celinu.

U svom radu kombinujete istočnjačke filozofije sa zapadnjačkim senzibilitetom i taj raspon iskustava prezentujete na vašim radionicama joge, tantre, reikija, zen meditacije i dr. Da li možemo da utičemo na ritam vremena ličnim stilom života?

To je način života jogija, koji je stigao sa Istoka. U jogi i tantri kažemo da, kad se rodimo, pred nama nije određeni broj godina života. Drugim rečima, ne govorimo da ćemo živeti 70 ili 80 godina, niti da ćemo živeti 30 godina. Mi brojimo udisaje. Neko će reći kako ste dobili dar od milion udisaja. Što dublje dišete, više ćete uneti kiseonika u telo. Što više kiseonika bude bilo u krvi, bićete zdraviji i tako živeti duže. Nisu u pitanju godine, već udisaji. „Pranajama" je veoma važna. To su vežbe disanja. Zdravo je disati duboko, kako bi se unelo više kiseonika u telo, a on onda stiže do mozga. Jogiji, oni koji istinski praktikuju jogu i tantru, mogu da prilagode disanje i vode zdrav život. Postoje svedočanstva da su neki od njih živeli i više stotina godina, u zdravim telima. Zahvaljujući svom načinu života i mudrostima koje su kao dar od univerzuma, putem udisaja, dobili sa istočnjačkim kulturama Kine, Indije i Tibeta, oni su zaista mogli da žive dugo.

U mnogim pričama iz „Mahabharate" i „"Bagavad Gite", pominju se pojedinci koji su živeli veoma dugo. Bili su za to sposobni. Na dužinu života sasvim sigurno utiču ritam i način života.

Kako globalizacija i moderne tehnologije utiču na doživljaj vremena i prostora?

To je, nažalost, veoma loša pojava. Ljudi su se navikli na tehnologiju i sve što se oko nje vrti. Fraza „24/7" nastala je upravo zato - povezani smo 24 sata, 7 dana u nedelji. Hemamo vremena jedni za druge, nemamo vremena za porodicu. Tehnološka revolucija je sve promenila, jer je sve postalo 24/7. Globalizacija je izbrisala vremenske razlike. Ako sam ja u Indiji budan, možda vi u Srbiji spavate, ili ste vi ujutro budni, a ja dremam popodne. No, to više nije važno, jer možete poslati poruku ili razgovarati putem „Fejsbuka" ili „Skajpa". Tehnologija je omogućila da se povežete s bilo kim širom sveta u bilo kom trenutku. Nije važno da li je dan ili noć.

Evo još jednog primera: Na Zapadu se vreme leti menja. Manipulišemo njime, pomerajući ga unazad. Otimamo prirodi jedan sat i kažemo kako smo u aprilu dobili jedan sat, a onda ga u oktobru vratimo. Tako možemo da kontrolišemo vreme? Na Istoku se to ne radi. Vreme je vreme, tako je kako je......

Život zahteva kretanje, promene, šalje impulse pomoću kojih ostvarujemo kontakt sa sobom i sa svetom oko nas. Ponekad nam se čini da imamo sve vreme ovog sveta ili da ga trošimo uzalud.

Vreme koje smo proveli u razgovoru sa sagovornikom iz Indije proteklo je u jednom dahu. Pradip Daruka je učenik i učitelj života i kaže kako ne prestajemo da učimo do poslednjeg daha, a svaki dah je iskustvo koje možemo podeliti sa drugima.