Nikada nemojte prestati da čitate stripove

Upravo je tako bilo. Pošao sam najpre od lektire, nekih knjiga koje su nam možda bile dosadne u to vreme, ali ustvari predstavljaju ono najbolje što srpska i evropska književnost imaju da ponude. Želeo sam da kao što sam i ja učio da čitam i nastavio da istražujem dela književnosti, ali i uvek ostao veran stripovima, i neki novi klinci imaju to iskustvo. Ovaj strip serijal predstavlja uspešan eksperiment u kojem su književni junaci iz klasika srpske i evropske književnosti, kao što su Hajduk Stanko, Vukašin Katić, Koštana, Karađoz, grof Vronski, Dama s Kamelijama, Old Šeterhend, Jozef K., Dobri vojnik Švejk, Raskoljnikov, Jovanča Micić, Fantom iz Opere i mnogi drugi preneseni u ukronijsku postavku i na neki način predstavljaju čak i neke naše superheroje.

Kakve su bile povratne reakcije na taj edukativni plan?

Odlične! Imamo primere da se "Družina Dardaneli" koristila u školama, samoinicijativno od strane nastavnika upravo u ovu svrhu. Lično me najviše raduju najmlađi čitaoci kada dođu da im potpišem strip i sa njima najviše volim da pričam. Takođe, utisci su mi mnogo značili da neke elemente koji su nedostajali u prvoj priči, nadoknadim u nastavku.

Vi kombinujete književnost i strip, koliko su te dve umetnosti kompatibilne?

U suštini, strip jeste spoj književnosti i likovne umetnosti, ali uvek daje i nešto više od proste sume svojih delova. A u "Družini Dardaneli" posebno, kao i u mnogim drugim postmordernim stripovima, postoji ta dodatna igrarija sa motivima i likovima iz književniosti, koji se stavljaju u neke nove uloge. Pored značajnog broja književnih dela koja su širom sveta adaptirana u devetoj umetnosti, primetan je sve veći uticaj vizuelnog, stripovskog pripovedanja na poetiku značajnih inostranih, ali i pisaca sa ovih prostora. Ti stvaraoci, kao što su: Dejan Stojiljković, Oto Oltvanji, Nil Gejmen, Stiven King, često su istovremeno i autori stripova, ali ne samo njih.

Može li se "Družina Dardaneli" čitati i kao svojevrsan leksikon srpske i evropske kulture i istorije?

Jedan od važnih ciljeva jeste bio da stranice stripa ''nakrcamo'' sa što više referenci na ne samo književna dela, već i arhitekturu, naročito neke planove koji se nisu realizovali, ali i likovna dela, istorijske detalje i mnogo šta drugo što će čitaoci otkrivati tek ponovljenim čitanjem. Najzad, fenomenalne ilustracije Dragana Paunovića uzdižu ovaj projekat do nivoa prave devete umetnosti, pa nije čudo što je ovaj strip toliko puta izlagan u galerijama od Pariza do Srbije.