Duvan – zašto su ljudi počeli da puše

Duvan obuhvata više od 70 vrsta biljaka iz roda Nicotiana, iz porodice Solanaceae, zatim proizvode napravljene od osušenih listova ovih biljaka, poput cigara i cigareta, duvana za žvakanje, lulu, nargile.

Pojedine hemijske komponente koriste se za izradu lekova i pesticida. Najpoznatija komercijalna vrsta, N. Tabacum, uzgaja se toliko dugo da se ne zna kada je rasla i kao divlja biljka.

Duvan je jednogodišnja biljka koja se, posle berbe, suši što omogućava sporu oksidaciju i degradaciju karotenoida, a ovi procesi utiču na kvalitet dima. Većina proizvođača koristi duvan sušen dimom koji je blaži i lakše se udiše, a smatra se da je upravo to razlog pojave raka pluća i drugih bolesti disajnih organa.

Najvažniji sastojak duvana je adiktivni alkaloid nikotin, međutim duga je lista štetnih jedinjenja koja nastaju u dimu - policiklični aromatični ugljovodonici, kadmijum, formaldehid, arsen i mnogi drugi.

Narodi Južne Amerike uzgajali su duvan iz medicinskih i ceremonijalnih razloga. Pretpostavlja se da su ga mešali sa drugim biljkama da bi njegovo dejstvo postalo halucinogeno.

U svojoj knjizi, Gudman beleži da prvi pušači nisu uživali u duvanu svakog dana, već samo u određenim prilikama. Kada se Kolumbo iskrcao u Americi, lokalni narod ponudio mu je duvan kao poklon. On ga je odneo u Španiju, gde je za nekoliko decenija postao veoma tražena roba. Tako je dominikanski sveštenik Bartolomeo de la Kasas zabeležio da je pokušao da utiče na sugrađane da se okanu uživanja u duvanu, a ovi su mu odgovarali da to nije u njihovoj moći.

U drugoj polovini 16. veka, u Evropi duvan se takođe koristio u medicinske svrhe, najviše protiv bolova. Britanski pesnik, Entoni Šut, u pamfletu „Duvan" iz 1592. godine naveo je da je ova biljka toliko zdrava - da lekari to kriju kako im ne bi kvarila posao. 

U Americi duvan se najpre koristio kao psihoativna supstanca pri religijskim i duhovnim obredima, međutim dolaskom Evropljana u Severnu Ameriku - postaje važna trgovačka roba.

Jedno vreme, razvoj južnjačke privrede bio je zasnovan upravo na duvanu. Posle građanskog rata, nastale su i cigarete, što je dovelo do brzog razvoja duvanske industrije.

Procenjuje se da danas u duvanu uživa 1, 1 milijarda osoba, odnosno više od jedne trećine odraslih osoba. 

Priredila, Tatjana Cvejić