Istraži, prikaži, istraživače pokaži!

"Sedma Noć istraživača je jedinstvena mešavina različitih naučnih disciplina, kvizova, muzike, igara i radionica. Ona je mešavina prošlosti i budućnosti, naroda i puteva, znanja i kultura. Glavni cilj nam je da ljude svih generacija uvedemo u uzbudljivi svet istraživanja, da im pokažemo koliko je nauka zabavna i koliko je važna zajednička baza otvorenog znanja", kaže dr Bojan Kenig koji će ove večeri biti u Požarevcu.

Darvinovu ideju evolucije prirodnom selekcijom smatra najvažnijim naučnim otkrićem i misli da je najveća zabluda da istraživače isključivo zanimaju istraživanja. U slobodno vreme Bojan sluša Najf, omiljeni film mu je "Mulholand Drajv", a serija Tvin Piks, Dejvida Linča. Bojan je rođeni Kragujevčanin koga je uvek zanimalo kako funkcionišu živa bića a njegovo polje profesionalnog interesovanja jeste genetika populacija voćnih mušica, Drosophila, koje proučava kao naučni saradnik na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" u Beogradu. "Volim da čitam, da igram društvene igre, treniram, nikada nisam bez muzike, a filmove gledam kada imam slobodno vreme", dodaje Bojan.

Marjana Brkić je molekularnu biologiju upisala i završila zbog pitanja kako se molekuli pretvaraju u misli, tj. kako fizičko prelazi u psihičko u mozgu. Danas se bavi neuronaukama, konkretnije ispituje uzroke nastanka Alchajmerove bolesti.

"Noć istraživača postoji sa ciljem da smanji jaz između nauke i javnosti, ali i da bi se pružila mogućnost našim sugrađanima da uživaju i u nekom sasvim drugačijem, interaktivnom i edukativnom vidu zabave. Sa druge strane, za nas, naučnike ovaj događaj predstavlja priliku da se u jednoj neformalnoj atmosferi upoznamo i zbližimo, čime se kreiraju temelji za buduću saradnju", napominje Marjana koja se u slobodno vreme bavi jogom za koju veruje da je dobra jer uči strpljenju što je naučnicima potrebno. Jedno od najvažnijih otkrića u oblasti kojom se bavi je, prema njenom mišljenju, da se sećanja mogu modifikovati: "U trenutku dok ih se prisećamo, uz korišćenje određenih lekova, ružna emocija vezana za sećanja se skoro skroz može izbrisati".

Kada ne radi kao istraživač saradnik, na Odeljenju za neurobiologiju, Instituta za biološka istraživanja u Beogradu, ali i na Flamanskom institutu za biotehnologiju u Gentu, sluša Masiv atek, gleda seriju "Kuća od karata", i čita Erlenda Lua.

"Ovog 30. septembra sam u Požarevcu. Sa svojim kolegama odgovaraću na pitanje da li i biljni svet organizuje svoju Olimpijadu i da li postoje biljke koje su posebno dobre u savladavanju velikih prostornih distanci. Posetioci će moći da saznaju kako semena i plodovi biljaka učestvuju u osvajanju novih teritorija i da li im životinje i ljudi u tome ponekad i pomažu", poručuje dr Dragana Božić, naučna saradnica Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković".  

Njen hobi je gajenje kaktusa a ona uživa u glasu Bili Holidej, Tvin Piksu i često se vraća Selindžerovoj knjizi "Freni i Zui".

Na pitanje, zašto je važna Noć istraživača doktorka medicine Anđelka Isaković, asistentkinja na Katedri za medicinsku i kliničku biohemiju, Medicinskog fakultet Univerziteta u Beogradu odgovara: "Mislim da je važno za klince kojima je ovo možda prvi susret sa naukom, a koji će možda svetu u budućnosti doneti neka velika otkrića. Važno je i za one nešto starije, a i šire društvo da se razume čemu to istraživanja služe, zašto istraživanja treba da postoje i koliko bi naš svakodnevni život izgledao drugačije da nema onih koji stalno žele da znaju više. I sve to u zanimljivom, interesantnom, zabavnom i interaktivnom obliku". Najvažnije otkriće nauke za Anđelku je primena koncepta vakcinacije. Omiljeni film joj je "Čudesna sudbina Amelije Pulen", bend Plasibo, a knjiga "Autostoperski vodič kroz galaksiju".

"Mnogima je reč `istraživač` asocijacija na Proku pronalazača, koji uglavnom sedi u svojoj laboratoriji, mnogo razmišlja i s vremena na vreme uzvikne: Eureka! U realnosti, istraživanje je uvek timski rad koji pored puno istrajnosti, učenja, čitanja literature i često neuspelih eksperimenata podrazumeva i dobru zabavu , ushićenost i sreću koja se deli sa kolegama kada zajedničkim snagama dođete do novog otkrića", objašnjava Anđelka.

"U Noći istraživača biću na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Prezentovaću program mobilnosti Erazmus+ preko koga sam četiri meseca boravila u Italiji, i projekat na kom sam učestvovala gde smo pratili slepe miševe pomoću radio-odašiljača. Posetiocima ću pokušati da približim šta je to radiotelemetrija, kako i zašto se radi, i da li je i koliko teško pratiti slepog miša koji leti na (nepristupačnom) terenu", kaže Ivana Budinski, istraživač saradnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković".

Glavni predmet Ivaninog istraživanja su slepi miševi i njihovi rodbinski odnosi i za najveće naučno otkriće smatra otkriće strukture DNK. Voli da gleda forenzičke serije, naučnu fantastiku i crtane filmove, raduje se muzici Florence and the Machine.

Aleksandra Pavlović je vanredni profesor na Prirodno matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu a u Noći istraživača svi zainteresovani mogu je pronaći na Letnjoj pozornici niške Tvrđave koja će te noći, kako sama kaže "biti pravi izvor znanja i kreativnosti".

Kao i svako dete volela je da se igra i eksperimentiše, a danas to radi profesionalno. Bavi se analitičkom hemijom kao važnim delom hemije hrane i životne sredine. Ne može da zamisli život bez prijatelja i interneta, a dobra knjiga, mirna savest i Minja je uspavljuju. Osmeh joj je lajtmotiv.

Tri glavna naučna otkrića prema njenom mišljenju jesu aspirin, električna struja i avion. Dodaje da najveći pronalazak ne postoji jer je "svako otkriće plod izuzetno kretivnih umova pronalazača".

"Ljudi često misle kako je bavljenje naukom nešto teško i komplikovano i kako su istraživači nekakvi čudni ljudi. Zbog toga je od izuzetne važnosti njena popularizacija, tj. razumevanje i dostupnost nauke široj javnosti", dodaje Aleksandra.

"U istraživačkom poslu stremim tome da budem dobar i etičan naučnik, da svoj posao obavljam savesno i da po mogućnosti, moj rad ostavi traga u oblasti kojom ću se baviti. Ako ćemo da pustimo mašti na volju, bila bih jako zadovoljna ako bih uspela da otkrijem neku novu životinjsku vrstu", kaže Branka Pejić student doktorskih studija evolucione bilogije i stipendista Ministarstva na Odeljenju za genetička istraživanja Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković".

„Najvažnije naučno otkriće, po meni, je otkriće molekula dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) koji nosi na sebi sve instrukcije neophodne za život. Na njemu je bazirana celokupna moderna nauka", kaže Branka koja voli terenski rad i koristi svaku priliku da boravi u prirodi i osvoji po neki planinski vrh. Uvek u pokretu i po prirodi brza, nervira je kad je teraju da čeka i uspori.

Branka voli da sluša Hladno pivo a opušta se uz seriju „Prijatelji". „Najveća zabluda o istraživačima je što se misli da su oni „štreberi" koji ništa drugo ne rade u životu i ne znaju da se opuste i uživaju. Ako ste to mislili, grdno ste se prevarili!", poručuje Pejićeva.

11. Evropska Noći istraživača, održaće se u više od 250 gradova a ova manifestacije ima za cilj da pre svega mladima, približi posao istraživača i ukaže na sve načine na koje hrabri naučnici menjaju svet na bolje.

Noć istraživača finansirana je iz programa „HORIZONT 2020" koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska Kiri.