Da li nam preti Betelgez?

Kada se govori o Betelgezu kao mogućoj pretnji po našu budućnost, obično se pominju pojmovi „hipernova" i „bleskovi gama-zračenja", koji prirodno bude opštu znatiželju, pa i bojazan. O čemu se zapravo radi i da li je takva bojazan realno utemeljena?

Naziv «hipernova» upotrebljava se kao posebna naznaka za najsnažniju grupu zvezdanih eksplozija, još snažniju od daleko poznatijih eksplozija koje se nazivaju supernove. I jedne i druge označavaju kraj životnog veka izuzetno masivnih zvezdâ i mogu da dovedu do isijavanja energije koje na trenutak nadmašuje ukupan sjaj čitave galaksije. Jedna od odlika hipernovâ jeste i pojava pomenutih bleskova gama-zračenja, za koje naučnici smatraju da bi u pojedinim slučajevima mogli da budu dovoljno siloviti da ugroze ili čak sasvim unište živi svet koji bi se zatekao na planetama u prostoru omeđenom određenom udaljenošću od mesta gde je do hipernove došlo. Hipernove su, međutim, veoma retke. Astronomi ocenjuju da se jedna hipernova u proseku odigrava tek na oko stotinu hiljada „običnih" supernovih. Osim toga, ukupna oslobođena energija svake hipernove, a time i domašaj njenog gama-bleska, može znatno da se razlikuje od zvezde do zvezde.

Betelgez je uistinu zvezda crveni džin. Iako je reč o mladoj zvezdi, verovatno ne starijoj od desetak miliona godina, što je tek petstoti deo starosti našeg Sunca, Betelgez se nalazi pri kraju svoje evolucije, budući da najmasivnije zvezde najbrže troše svoje fuziono gorivo i stoga najkraće traju. Naučnici procenjuju da bi Betelgez mogao da postane supernova - dakle, ipak ne i hipernova ‒ bilo kada tokom narednih stotinak hiljada godina. Razdaljina koja nas deli od Betelgeza, međutim, iznosi oko šest stotina svetlosnih godina, što je, na našu sreću, daleko više od trideset. Trideset svetlosnih godina je, naime, proračunata razdaljina unutar koje bi efekti supernove potekle od zvezde čija masa odgovara procenjenoj masi Betelgeza mogli da budu razorni po živi svet neke planete nalik na našu.

Na osnovu navedenog, čini se malo verovatnim da bi Zemljani mogli da podele sudbinu dvojice junaka «Autostoperskog vodiča kroz galaksiju» Daglasa Adamsa - Forda Prefekta i Zejfoda Biblbroksa, čija se rodna planeta, koja je nestala u misterioznoj eksploziji, prema piščevoj mašti nalazila «negde nedaleko od Betelgeza». Ipak, supernova koja bi potekla od Betelgeza, ukoliko bismo joj svedočili, zasenila bi na kratko sjaj punog Meseca, pruživši naučnicima jedinstvenu priliku da proučavaju ovu retku i uzbudljivu prirodnu pojavu. Valja reći i to da mnogi naučnici smatraju da ukupna verovatnoća da neka od ekstremno masivnih zvezda koje se nalaze na udaljenostima odakle bi mogle da budu pretnja po život na Zemlji preraste u hipernovu u zamislivoj budućnosti nije sasvim zanemarljiva - naročito ukoliko govorimo o dugim vremenskim skalama reda veličine nekoliko stotina hiljada ili nekoliko miliona godina. Ono u čemu se, međutim, praktično svi slažu jeste da je rizik koji čovečanstvu preti od takvih katastrofâ poteklih iz dubina kosmosa sasvim sićušan u poređenju sa rizicima po našu budućnost koji vode poreklo od naše sopstvene sklonosti nerazumnim odlukama i neodgovornom odnosu prema planeti koja je naša kolevka i dom.