Kritična dva stepena

"Kakva klima očekuje Evropu do 2030?" naziv je tribine koju su u Beogradu organizovali Centar za promociju nauke i EU info centar.

Učesnici tribine docent dr Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, Nikola Božić iz Istraživačke stanice Petnica i Nikola Zdravković iz Centra za promociju nauke, kao i moderator Slobodan Bubnjević glavni i odgovorni urednik časopisa "Elementi", saglasni su da se klima na Zemlji menjala milenijumima, ali da su te promene danas sto puta brže od svih dosad zabeleženih i da je njihov uzrok antropogen.

Učesnici tribine su razjasnili i široko zastupljenu zabludu o suprotstavljenosti Milankovićevih ciklusa koji utiču na klimu i teorije o globalnom otopljavanju zasnovane na uticaju čovekovih aktivnosti. Niko ne osporava Milankovićev model koji funkcioniše u prirodi, ali da se ono što se sada događa, ne može njime objasniti.

Od industrijskog doba, koje je sa sobom donelo trošenje velikih količina fosilnih goriva, što za posledicu ima nagomilavanje CO2 u atmosferi i stvaranje efekta staklene bašte, samo u poslednjih 150 godina srednja globalna temperatura porasla je u proseku oko jedan stepen Celzijusa.

Postoje i proračuni da se taj porast kreće između optimističnih 0,8 i pesimističnih 1,3 stepena Celzijusa, a zavisi od toga da li se za početak uzima prva ili druga polovina 19. veka.

Klimatolozi širom sveta smatraju da je maksimum koji čovečanstvo može da podnese porast srednje globalne temperature do dva stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijsko doba. Čak ni to nije izvesno.

"Mnogi smatraju da je i porast iznad 1,5 stepeni Celzijusa kritičan", kaže dr Vladimir Đurđević.

Dr Đurđević objašnjava da je "to možda jasnije kad sagledamo posledice, jer je već to temperatura koja će zbog povećanja nivoa mora zbrisati neke ostrvske zemlje u Pacifiku, ugroziti gradove u priobalju širom sveta i dovesti do sto miliona raseljenih lica. Povećana koncentracija SO2 utiče i na povećanje kiselosti okeana, što utiče na živi svet u moru, pogotovo na plankton - bazu života na planeti".

Holocenski optimum

Šta onda možemo da očekujemo u budućnosti, kakve posledice? Pre svega, temperatura na planeti će i dalje rasti. Da li će preći kritična dva stepena prema mišljenju dr Đurđevića, zavisiće od količine fosilnih goriva koje ćemo sagorevati.

„Prema mom mišljenju, godišnja količina padavina u Srbiji će u narednih nekoliko decenija manje- više biti slična kao danas, ali će verovatno doći do njihove preraspodelea u toku godine", objašnjava dr Đurđević.

„Biće više padavina u hladnijoj a manje u toplijoj polovini godine. Epizode sa ekstremnim kišama postaće intenzivnije i učestalije. Isto će se desiti i kada je reč o olujama i poplavama, toplim talasima i sušama", navodi dr Đurđević.

Ukoliko se srednja globalna temperatura na Zemlji poveća za više od dva stepena, izaći ćemo iz tzv. holocenskog optimuma, a to znači da ćemo zakoračiti na potpuno nepoznato tlo. Šta to znači?

Svet oko nas neće biti isti i dovešće se u pitanje mnoge aktivnosti koje danas obavljamo; od vodosnabdevanja, poljoprivrede, graditeljstva, do svih segmenata života. Svet koji poznajemo lako bi mogao da iščezne i da bude manje gostoljubiv za čoveka.

Moderator Slobodan Bubnjević izneo je podatak da u Srbiji ne vlada veliko interesovanje za klimatske promene, iako je klima pogođena posledicama globalnog otopljavanja. Dobar primer za to je suša 2012. godine, kada je rod kukuruza u Srbiji bio prepolovljen, kao i 2014, kada su Srbiju pogodile poplave.

Te elementarne nepogode, koje su posledica promene klime i dalje će nas pogađati.Ukoliko nastavimo da se za njih ne interesujemo dočekaćemo ih nespremni.