Aristofan: počeci komedije

O Aristofanovom životu ne zna se mnogo. Rođen je 445. godine pre n. e. u Atini, a umro oko 385. pre n.e. Počeo je da piše još u ranoj mladosti, i svojim ukupnim delom postao je naznačajniji predstavnik stare atičke komedije. Zna se i da su mu sva tri sina bili komediografi.

Sačuvano je 11 Aristofanovih drama, od ukupno 44, koliko se pretpostavlja da je napisao. Među najpoznatije spadaju „Oblaci", „Žabe", „Ptice", „Lizistrata" i druge. Angažovan i oštar u svojoj poruci, Aristofan je kroz podsmeh kritikovao demagogiju, neznanje, nesavesnost, šovinizam, i druge razne deformacije u društvu.

Poseban predmet kritike u njegovom delu su - Peloponeski rat i sofistika kao idejna i teorijska podloga ratnohuškačke politike i demagogije. Aristofan je osuđivao stranke trgovaca bogataša koji su profitirali od produženja rata, stajući na stranu aristokrata zemljoposednika koji su trpeli veliku štetu zbog toga, i pre svega atičkih seljaka čiji je opstanak bio najviše ugrožen ratom.

Atički seljak je ujedno i noseći lik njegovih komedija, kroz koji pisac iskazuje svoj pogled na društvo i svet. Zalažući se za mir i prekid Peloponeskog rata, Aristofan razvija do tada u književnosti nepoznatu ideju pacifizma.

Iako vezana za realne okolnosti, radnja njegovih drama često je apsurdna, neverovatna, likovi iskarikirani, ali ih karakterišu stvarne ljudske osobine poput ambicije, nesavesnosti, korumpiranosti, pohlepe.

Kao tradicionalista, Aristofan se protivio svakoj promeni i reformi, naročito u oblasti obrazovanja. Tako u „Oblacima" karikira Sokrata koji, kao sofista, može da izvrne bilo koju istinu i uvek učini da izgleda da je u pravu, u „Osama" se podsmeva besmislenoj navici Atinjana da stalno pokreću parnice zbog nečega. U „Žabama", kroz nadmetanje Eshila i Euripida - ko je bolji pisac tragedija, Aristofan argumentovano i detaljno predstavlja ovog drugog u negativnom svetlu, čime učestvuje u postavljanju temelja književne kritike. U „Pticama", predstavljajući kroz satiru idealnu zemlju koju, ni na nebu ni na zemlji, grade ptice - postavlja osnove žanru koji će se javiti mnogo vekova kasnije, a reč je o negativnoj utopiji.

Iako se ne zna mnogo o životu velikog antičkog komediografa, neke pojedinosti zabležene su u papirusu pronađenom u Egiptu 1911. nastalom pre više od 2000 godine. Prema njemu, pisac je naljutio Atinjanke zbog načina na koji je predstavljao žene u dramama; one su se okupile da odluče šta da rade, a Aristofan je poslao svog tasta, obučenog u žensku odeću, da čuje šta će žene reći.

Zanimljivo je da se ova priča pojavljuje i u „Tesmoforijazusama", jednoj od Aristofanovih komedija. Drugi kuriozitet vezan je za reč iz komedije, verovatno najdužu u istoriji književnosti; čine je 183 slova, a označava izmišljeno jelo sačinjeno od ribe, mesa i vina.

Postoji anegdota da su Aristofanove „Ose" osvojile drugo mesto na jednom od tadašnjih dramskih takmičenja, a prvo - takođe delo ovog pisca, pisano pod pseudonimom.