Lečenje iz riznica prirode

"Još je na glinenim tablicama pisma zapisano je da su vrba, vinova loza, ricinus, korišćeni u terapeutske svrhe. Ako odemo u u civilizaciju starog Egipta i pogledamo papirus ebers videćemo 80 biljnih vrsta koje su korišćene u njihovoj terapiji" - kaže Slavoljub Tasić iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić."

Stari Grci, ali i drugi drevni narodi, smatrali su lekovita svojstva biljaka magijskim. Grčka reč farmakon ,od koje su izvedene reči farmacija, farmakologija, farmakognozija i farmakopeja, ne znači samo lek i otrov već označava i vradžbinu.

Prvi koji je ukazao da lekovitost bilja potiče od njihovog hemijskog sastava bio je Paracelzus koji je živeo u 16.veku. Lekovitost bilja objašnjavao je postojanjem određene supstance ili sastojka u bilju koji treba izdvojiti, ekstrahovati. Taj sastojak, tu terapeutsku supstancu, nazivao je kvintesencijom.

Nastao preokret u shvatanju lečenja medikamentima, jer se nadalje težilo dobijanju aktivne supstance iz biljke, a što je bilo moguće jedino uz dalji napredak hemije. Taj napredak se i dogodio u 19. veku kada je otpočela era sintetičkih lekova. Svi su počeli da veruju da se lekovi nalaze isključivo u epruvetama. To verovanje je trajalo do 60-tih, 70-tih godina prošlog veka, kada iznova počinje veće interesovanje za lečenje biljem.

Danas se lekovitom bilju, koje je u savremenoj medicini najčešće samo pomoćno ili preventivno sredstvo u lečenju bolesti, ponovo vraća. Trend je da se smanji upotreba skupih lekova s jedne strane i da se koriste lekovi sa što manje štetnog učinka na ostale delove organizma.

Lekovite supstance

Veliki broj lekova ustvari potiče iz prirode,počev od jednog od najvažnijih analgetika, to je morfin, alkaloid koji se sintetiše u maku, koji je i danas izvrsno sredstvo protiv bolova,a slično je i sa antibioticima: penicilini, cefalosporini potiču iz gljiva", kaže prof. dr Nada Kovačević,sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

"Postoje četiri velike grupe lekova za kojima stalno tragamo u prirodi.To su antiinflamatorni lekovi - sredstva koja leče upalu, antibiotici, zatim lekovi koji leče kancer, sredstva koja deluju protiv neurodegenerativnih bolesti. Tražimo ih i u biljnim i životinjskim organizmima, bilo da rastu na visokim planinama, ili u dubinama okeana, bilo da su to hladna ili topla mora, u amazonskim šumama ili polarnim krajevima.

Hiljade naučnika proučavaju retke biljke, životinje, planktone. Biodiverzitet je zapravo fabrika koja proizvodi ogroman broj supstanci od kojih mnoge pokazuju efekat na ljudski organizam.

Termin biljna droga obično se koristi za osušene i usitnjene delove biljke koji se koriste za lečenje. Znatno ređe biljna droga je svež deo biljke.Najčešće se biljna droga potapa u vodu koja kao rastvarač omogućuje dobijanje hemijski aktivnih supstanci koje se koristi u fitoterapiji.

Lekovita svojstva biljaka upravo i proizlaze iz hemijski aktivnih materija koje one sadrže.To mogu da budu alkaloidi, glikozidi, fermenti, tanini, gorke i slatke materije, razne smole,balzami, etarska i masna ulja, biljne kiseline, vitamini.

U naučnoj medicini najveću primenu imaju lekovite biljke koje sadrže alkaloide i glikozide. Ove sastojke često sadrže i otrovne biljke, zbog čega bi sakupljači i berači lekovitog bilja valjalo da budu oprezni. Lek uzet u većoj dozi je otrov, a otrov u maloj količini može da bude i lek i zato bi otrovnim biljkama trebalo da se bave samo pravi poznavaoci fitoterapije, farmaceuti i lekari.

"Ljudi često naivno veruju da može da im pomogne ova ili ona vrsta lekovitog bilja, ali ne bi trebalo da je koriste sami, već uz konsultaciju sa dobrim poznavaocem lekovitog bilja koji zna njihov hemijski sastav" objašnjava inž. poljoprivrede Slavica Radulović iz Surdulice. Mnogi i zloupotrebljavaju prodaju čajeva, stalo im je samo do zarade, a biljke mogu da ugrožavaju zdravlje ljudi. 

Supstance važne za delovanje lekovitog bilja obično se nalaze samo u jednom delu biljke,tako da je potrebno znati koji deo se koristi.

To mogu da budu koren (radiks), zadebljanje na stablu ili korenu (tuber), podzemno stablo (rizoma), lukovica (bulbus), deo stabla (lignum), struk biljke (stipes), list (folijum), kora (korteks), cvet (flos) plod (fruktus), smola (rezina) ili nadzemni deo biljke u cvatu (herba).

Nastasviće se.