O čemu govore TED priče?

Sve je počelo davne 1984. godine, kada je arhitekta i grafički dizajner Ričard Saul Vurman, uvidevši povezanost između tehnologije, zabave i dizajna, rešio da organizuje konferenciju posvećenu tim temama (Technology, Entertainmet, Design ‒ TED).

Prva TED konferencija održana je iste godine i njeni učesnici imali su priliku da se upoznaju sa „Sonijevim" kompakt- diskom i prvim „mekintoš" računarom kompanije „Epl". Događaj nije bio uspešan, i TED je morao da sačeka još šest godina da bi zaživeo.

Devedesete su imale više sluha za TED konferenciju i ona je 1990. godine počela redovno da se održava u Kaliforniji. Razvijajući se pod sloganom „Ideje vredne širenja", konferencija je prestala da se bavi samo oblastima koje označava njen akronim.

Kako navodi Kris Andersen, vlasnik TED-a od 2002. godine, cilj te organizacije je da pronađe najzanimljivije ljude na svetu i da im omogući da predstave svoje ideje.

Tako se rodila ideja o TED priči - platformi preko koje većina nas zna za TED. To je kanal koji omogućava ljudima širom sveta da slušaju izlaganja sa TED konferencije besplatno, preko interneta. Ujedno, to je bio i odgovor Krisa Andersena na optužbe o elitističkoj prirodi konferencije - publiku su činile isključivo zvanice, a njih je prisustvo pored pozivnice koštalo šest hiljada dolara.

Jednostavno i slikovito 

Video-sadržaji mogu biti posvećeni najrazličitijim temama, ali ne smeju biti duži od 18 minuta. Dostupnost širokim narodnim masama postiže se i specifičnim stilom izlaganja - čak i vrhunski akademski stručnjaci pokušavaju da ispričaju svoje TED priče što jednostavnijim i slikovitijim jezikom.

Takvom koncepcijom organizatori žele da ukažu na to da nije samo važno podsticati kreativnost i rađanje genijalnih ideja već je potrebno i omogućiti njihovu komunikaciju i deljenje.

Kod većine TED govornika prisutan je jedan dominantan način izražavanja - oni govore kolokvijalno, uz čestu upotrebu humora. Tako u jednoj od prvih TED priča možete videti Al Gora kako govori o klimatskoj krizi u stilu stend-ap komičara, diskutabilnog talenta.

Takav stil izlaganja najčešća je meta kritičara. Uvaženi libanski ekonomista Nasim Taleb izjavio je da je TED „monstruoznost" koja od naučnika pravi cirkuzante. Bilo je i prigovora naučnoj relevantnosti pojedinih izlaganja, čemu doprinosi često odustvo bilo kakvih pisanih referenci kojima se TED priče mogu potkrepiti.

Odgovor Krisa Andersena na takve prigovore jeste da većina kritičara ne razume cilj TED-a, koji se zasniva na širenju ideja koje mogu promeniti svet. Način na koji ih treba širiti je, izgleda, kroz priču.

Bendžamin Braton sa Univerziteta u San Dijegu jedan je od žučnijih protivnika TED priča, koji smatra da „postoje ideje kojima možemo promeniti svet, ali ne tako što ćemo samo pričati o njima".