Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa

Nikolas Tulp rođen je 1593. godine kao Klas Piters, sin bogatog trgovca i državnog službenika. Studije medicine završio je u Lajdenu, nakon čega se vratio u Amsterdam i započeo brz uspon. Prezime pod kojim se proslavio nastalo je nakon što je za porodični amblem izabrao cvet lale - koja se na holandskom jeziku naziva „tulp", odakle potiče i reč „tulipan".

Kao prelektor anatomije, Tulp je imao obavezu da drži predavanja iz osteologije, fiziologije, hirurgije i zoologije, kao i da u odgovarajućim prilikama prikaže javnu disekciju ljudskog tela. Takvi događaji, poput onog koji je bio povod za platno velikog majstora, bili su organizovani jednom godišnje. Telo je obavezno pripadalo nekom ekskomuniciranom zločincu nad kojim je izvršena smrtna kazna - u ovom slučaju bio je to razbojnik Aris Kint, poznatiji kao Adrijan Adrijanson.

Disekcija je lekarima pružala dragocenu priliku da se izbliza susretnu sa građom ljudskog tela, da razmatraju i razmenjuju zamisli o fiziološkim procesima na kojima počiva ljudski organizam i postepeno proniču u mehanizme rada organa i tkiva. U isti mah, javna disekcija ljudskog tela, dostupna svakom ko plati ulaznicu, u sedamnaestom veku bila je, po pravilu, i značajno društveno okupljanje ceremonijalnog karaktera, koje često nije bilo lišeno elemenata popularnog spektakla. Ipak, saznajni smisao postupka prikazanog na Rembrantovoj slici dostojno je naglašen otvorenom knjigom koja verovatno predstavlja delo „ De corpori humanis fabrica" Andreasa Vezalijusa.

Svoja dragocena iskustva doktor Nikolas Tulp objavio je 1641. godine u bogato ilustrovanoj knjizi „Observationes medicae". Objavljena zapažanja, zasnovana na istorijama bolesti 231 pacijenta, sadrže brojne doprinose razvoju medicine. U Tulpovo zaveštanje, između ostalog, ubrajaju se: opis i tačna skica ileocekalne valvule, zaliska na spoju tankog i debelog creva; zapažanje o oboljenju beri-beri kod jednog mornara, dva veka pre no što će uzrok biti razjašnjen kao nedostatak vitamina B; detaljan opis kliničke slike i toka migrene; prikaz različitih zloćudnih tumora; krvni ugrušak u srčanoj šupljini; razmatranje povreda glave i cerebralne paralize; izveštaj o kovaču koji je sam sebi odstranio kamen u bubregu; svedočanstvo o osobi rođenoj sa dve glave; najzad, ali nipošto na poslednjem mestu ‒ uverljiva demonstracija pogubnih posledica uživanja duvana po tkivo pluća, kao i nadahnuta i dalekosežna zapažanja o uticaju pacijentovih očekivanja i drugih psihogenih činilaca na delovanje lekova, što danas, sasvim kratko, nazivamo placebo efektom.

Jedna od Tulpovih dužnosti bio je i nadzor nad apotekama Amsterdama. Zahvaljujući procvatu trgovine, tamošnje apoteke bile su snabdevene najraznovrsnijim lekovitim supstancama (ili supstancama za koje se mislilo da su lekovite), dobavljenim iz čitavog sveta. Tulp je, međutim, bio užasnut visokim cenama tih lekarija, od kojih su se mnoge pokazale potpuno lišenim dejstva, pa čak i štetnim. Problem je naročito došao do izražaja 1635. godine, kada je kuga teško pogodila Amsterdam. Gledajući kako žrtve zaraze umiru uprkos svim pokušajima lečenja, ili čak stradaju od posledica loše spravljenih preparata, Tulp je odlučio da je vreme da se u trgovinu lekovima i medicinskim sredstvima uvede neki red. Godinu dana kasnije, okupivši grupu iskusnih, uglednih i stručnih lekara i hemičara, Tulp je pokrenuo pisanje amsterdamske farmakopeje, udžbenika koji je esnaf apotekara prihvatio kao osnovu za stručni ispit, obavezan za svakog ko je želeo da otvori apoteku u gradu. Mnogi gradovi Holandije i drugih zemalja sledili su primer Amsterdama. Nikolas Tulp izvojevao je jednu od ranih pobeda u borbi za naučno utemeljenje medicine i ograđivanje od komercijalnih zloupotreba i različitih vidova nadrilekarstva - borbi koja se, sa promenljivom srećom, uveliko nastavlja i danas.

Karijera dr Nikolasa Tulpa obuhvatila je i četiri mandata na mestu gradonačelnika Amsterdama i izbor u veće Holandske republike. Tulpov potpis, između ostalog, stoji na zdravstvenim kartonima holandskih iseljenika koji će poći u Novi svet i nastaniti se na ostrvu Menhetn. Tulpovu će slavu, ipak, u očima potonjih pokolenja, umnogome zaseniti slava „Časa anatomije" i velikog majstora koji ga je naslikao. Detaljna analitička rekonstrukcija scene, koju je pre nekoliko godina izvršila grupa hirurga iz Univerziteta u Groningenu, pokazala je, doduše, da Rembrantov prikaz pripoja mišića podlaktice, premda veoma precizan, nije u potpunosti lišen grešaka; pored toga, izbor podlaktice za mesto započinjanja postupka nije odgovarao stvarnom redosledu radnji pri disekciji tela, već pre svedoči o snažnoj simbolici sadržanoj u jedinstvu građe i funkcije ljudske ruke, instrumenta nad instrumentima i ilustracije Božje mudrosti pretočene u stvaranje. Možda ne bez primese dubljeg smisla, upravo je ljudska ruka, ruka jednog od najvećih slikara svih vremena, kroz igru svetlosti i senki, sačuvala za budućnost delić duha vremena i ličnosti doktora Nikolasa Tulpa - čoveka upamćenog po rečima „anatomija je oko medicine koje iz senki iznosi na svetlost istinu".