Pravilo od 14 dana

Koliko je poznato, nijedan istraživač, donedavno, nije dostigao granicu od 14 dana, jer je momenat implantacije (kada se rani embrion ugnezdi u sluznicu materice sedam dana nakon oplodnje) predstavljao nepremostivu barijeru za istraživače.

Sada su dva naučna tima objavila rezultate istraživanja u časopisu Nejčer, gde navode da su uspeli da odgaje ljudske embrione u laboratoriji sedam dana duže. Iako se najnovije istražvanje uklapa u međunarodne regulative, uspeh je nagovestio potrebu za revizijom pravila.

Najduže gajeni embrioni u laboratoriji bili su stari devet dana. Prema postojećoj regulativi, preostali embrioni, neiskorišćeni za vantelesnu oplodnju, mogu se proučavati u laboratorijskim uslovima najduže 14 dana. Nakon toga moraju biti uništeni. To je trenutak kada embrion počinje da razvija ljudski oblik, i kada više ne može da se podeli u blizance.

Kod razvoja embriona u roku od jedne nedelje, ćelije nakupine ćelija obrazuju dva sloja zvana hipoblast i epiblast. Posle otprilike dve nedelje, epiblast je već stvorio tri specijalna tkiva, ili klicina omotača koja se zovu ektoderm, endoderm i mezoderm. Iz ektoderma se razvijaju brojne strukture, između ostalog mozak, kičmena moždina, nervi, koža, nokti, i kosa. Endoderm stvara osnove disajnog sistema kao i digestivnog trakta, izgrađuje delove velikih organa kao što su jetra i pankreas. Mezoderm formira srce, bubrege, kosti, hrskavičavo tkivo, mišiće, krvne ćelije, i druge strukture.

„Sada smo u prilici da prvi put proučavamo razvoj u najvažnijem trenutku života ‒ u periodu našeg nastanka", kaže Magdalena Zernika Goec, razvojni biolog, vođa istraživanja sa Univerziteta Kembridž.

Pored otvaranja novih poglavlja u istraživanju humane biologije, nalazi bi mogli da razotkriju uzroke sponatnih pobačaja kod vantelesne oplodnje, i poboljšaju sam postupak IVF-a (In vitro fertilization). Međutim, rezulati nove studije pokrenuli su i pitanje revizije pravnih okvira. Takav podvig nauku stavlja na granicu međunarodnog etičkog pravila koje je ustanovljeno zbog samog sadržaja istraživanja, a to potvrđuje i istaživački tim časopisa „Nejčer" konstatacijom o ‒ zadivljujućim i nepredvidivim samoorganizujućim svojstvima humanog embriona ‒ dakle, čak i u tako ranoj fazi razvitka, embrioni imaju autonomiju.

Za one koji smatraju da je bilo kakva intervencija nad ljudskim životom neprimerena kategorija, novi rezultati mogu da budu uznemiravajući. To pravilo je utešno za sve ljude koji se ne slažu sa idejom „petljanja" u ljudski život. Nakon 14 dana embrion potvrđuje svoju individualnost, počinje formiranje tela, ili kako bi neki rekli ‒ „moralno značajnog bića".

Samo nekoliko dana nakon što je novo istraživanje objavljeno, u časopisu „Nejčer" pojavilo se dugačko pismo tri autora: Inso Hjuna sa Univerziteta Kejs Vestern, Ejmi Vilkerson sa Univerziteta Rokfeler i Džosefin Džonston iz Centra Hejstings u Njujorku. U pismu se napominje da je došlo vreme da se „pravilo od 14 dana" preispita, uz ograđivanje da nije reč o jednostavnom pitanju: „Neki bi mogli da zaključe da donosioci odluka treba da redefinišu pravne okvire kad god ta ograničenja postanu nepodesna za dalji napredak u istraživanjima. Ako na ograničenja poput ovog, od 14 dana, gledamo sa moralne strane, takav cinizam bio bi opravdan. Međutim, ako to posmatramo kao balans između naučnih istraživanjima i očuvanja poverenja javnosti, jasno je da bi u novim okolnostima pravilo moglo da se redefiniše."
Dakle, sve zavisi od ugla gledanja.

Naučnici tvrde da će njihova istraživanja pomeriti granice znanja za opštu dobrobit ljudi. Ističu da će novo istraživanje dati odgovore na razna pitanja ‒ koji je uzrok spontanog pobačaja, kako unaprediti veštačku oplodnju, ali i generalno, šta sve može da ʼpođe naopakoʼ tokom trudnoće. Dodatno, naglašeno je da produženje vremenskog okvira može znatno ubrzati istraživanje. Naravno, u drugim krugovima smatraju da su takva stanovištva spekulativna i da nema garancije za uspeh. Ipak, ostaje mogućnost da će nova istraživanja doneti dobro ljudima, i poznato je da nauka to uvek omogući. Zato autori pozivaju na međunarodnu diskusiju, koja će svakako doneti različite kulturne i relizgiozne poglede: „Potrebna je diskusija koja bi doprinela da se na lokalnom nivou preispita zakon i smer budućih istraživanja".

Produžetak roka pružio bi naučnicima šansu da odgonetnu ključna pitanja o razviću embriona, ali za to nije potrebno da se zakon u celosti menja. „Ako bismo mogli da gajimo embrion nekoliko dana duže u laboratoriji, to bi nam omogućilo da prikupimo veliki broj informacija", smatra Magdalena Zernika Goec. Ona dodaje da naučnici svakako nisu ti koji treba da odluče, ali da poštuju pravila, koja su veoma korisna.

Robin Lavel Badž, genetičar sa Instituta Fransis Krik u Londonu, koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da bi naučnici mogli da saznaju mnogo novih pojedinosti o razvoju embriona kada bi se pravna granica pomerila na 21 dan, ali dodaje i da je „pravilo 14 dana veoma dobro funkcionisalo, tako da i ako se vremenski rok ne uskladi, to za naučnike neće predstavljati problem."

Sa druge stane, Azim Surani, direktor Odeljenja za embrionalna i epigenomska istraživanja Instituta Gurdon u Kembridžu, smatra da je potrebna revizija zakona: „Mislim da je produžetak roka od 14 dana neophodan za dalja istraživanja, bez obzira na najnoviju studiju".

Danijel Brajson, profesor kliničke embriologije na Univerzitetu Mančester, kaže da je granica ustanovljena pre trideset godina. Parametar je bio taj da nakon 14 dana ne postoji mogućnost da se razviju blizanci, i to su podržali i pacijenti i istraživači. „Međutim, sada kada uzmemo u obzir potencijal novih istraživanja i mogućnost unapređenja metoda veštačke oplodnje, možda bi bilo dobro da se u budućnosti razmotri međunarodna regulativa", zaključuje Brajson.