Vrućina i zločin

Naravno, stope kriminala razlikuju se iz godine u godinu, kao i sama priroda zločina. Na primer, obijanje automobila događa se u toku cele godine. Međutim, podaci ukazuju na to da stopa brutalnih zločina ima tendenciju porasta u toplijim mesecima.

Ministarstvo pravde SAD analiziralo je izveštaje počinjenih zločina od 1993. do 2010. godine i nađeno je da se u letnjim mesecima određene vrste kriminalnih radnji upadljivo izdvajaju u odnosu na druge ‒ a to su silovanja, seksualni napadi uz upotrebu oružja i vršenje nasilja nanošenjem teških povreda žrtvi. Manje ozbiljne kriminalne radnje, poput obijanja auta, događaju se takođe, ali ne dramatično više u odnosu na druge periode u godini.

Psiholozi i sociolozi nemaju jasan odgovor na takav ʼtrendʼ. Dosledno mišljenje je da vrućina utiče na ishod. „Visoke spoljašnje temperature povećavaju agresivnost kod ljudi i direktno utiču na porast neprijateljskih osećanja, što indirektno razvija želju za nasiljem", napisao je Kreg Anderson, direktor Departmana za psihologiju Univeziteta Ajova, u radu objavljenom 2001. godine.

Neki istraživači smatraju da na porast zločina ne utiče samo vrućina, već i socijalna dinamika koju uzrokuje viša temperatura. Naime, toplo vreme „vuče" ljude na ulicu, gde postoji veća šansa da nastane tuča, da se obije nečiji dom ili da se neko opljačka. To se naziva „teorijom rutinske aktivnosti", koja ukazuje na to da zločin nije izolovan slučaj koji se dogodi ako se ukaže prilika, već da vrućina stvara više prilika za kriminal.

Kakav god taj mehanizam bio, ako je vrućina u vezi sa stopom zločina, logično i zabrinjavajuće pitanje bilo bi: da li će na planeti suočenoj sa klimatskim promenama, povećanje globalne temperature uticati na porast kriminala?

Upravo tim pitanjem bavili su se profesori na Univerzitetu Južni Ilinois. Analizirali su odnos temperature i stope kriminala u 57 zemalja sveta. Studija je pokazala da, u proseku, svaki dodatni stepen Celzijusa kojim se povećava godišnja globalna temperatura jeste u vezi sa oko 6% povećanom stopom ubistava. Svakako, odnos brojki varira od područja do pordručja. „U Africi ovaj efekat je snažan. Prema podacima, za nekih 17% povećan je broj ubistava, dok u Evropi nema dramatičnih povećanja kriminala u letnjem periodu", kaže Denis Mares, profesor kriminologije na Univerzitetu Južni Ilinois, jedan od autora studije.

Sa globalnim povećanjem temperatrure, ali i socijalnim prilikama, takvo stanje poklapa se sa još jednim istraživanjem koje otkriva da siromašne zajednice nose značajan teret povećane stope kriminala kada je spoljašnja temperatura u porastu.

Profesor Mares je 2013. godine objavio rezultate analize podataka unazad dvadeset godina o vezi porasta spoljašnje temperature i zločina u Sent Luisu u SAD. Još jednom, rezultati su pokazali da u određenim delovima grada povećanje temperature znači porast kriminala, tj. što je sredina siromašnija to su posledice vrućine izraženije. Mares za to ima jednostavno objašnjenje. U bogatim delovima grada, lako je naći sklonište od vrućine, uređaji za klimu su svuda: na poslu, u kući, restoranima, radnjama... Ipak, ako živite u siromašnom kraju grada teže je naći utočište od viskih temperatura. Profesor pojašnjava: „Ako ste siromašni, nemate klima uređaj, od toplote postajete agresivni i želite da izađete iz kuće jer ne možete više da podnesete vrućinu."