Dete koje kasno leže ‒ po odrastanju biće teže

Odlazak na spavanje posle devet sati uveče udvostručuje mogućnost da će dete kasnije u životu imati problema sa prekomernom težinom.

Gojaznost je jedan od gorućih zdravstvenih problema 21. veka, a mnogi stručnjaci čak smatraju da je u pitanju epidemija svetskih razmera. Prekomerna težina u porastu je i kod dece. Predstavlja rizik za trajnu gojaznost, posebno ako nastane u prve tri godine života ili u pubertetu. Višak kilograma može da dovede do poremećaja masnoća u krvi, šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, srčanih oboljenja, smetnji u zglobovima i depresivnih kriza. Gojazni mladići češće imaju problema sa potencijom i sterilitetom, a devojke pate od poremećaja menstrualnog ciklusa. Gojaznost može da utiče i na nastanak tumora dojke.

Višak kilograma kod dece veliki je zdravstveni problem i u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema najnovijim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 17 procenata (ukupno 12,7 miliona) američke dece i adolescenata jeste gojazno. 
 Naučnici Državnog univerziteta u Ohaju istraživali su kako navike spavanja u predškolskom uzrastu utiču na gojaznost u kasnijem životu.

„Predškolci" koji redovno odlaze na spavanje do osam sati uveče imaju manje šanse da postanu gojazni kao tinejdžeri, za razliku od vršnjaka koji ležu kasnije. Odlazak na spavanje posle devet sati uveče moguće udvostručuje izglede da će dete kasnije u životu imati problema sa prekomernom težinom, zaključak je Sare Anderson, glavne autorke studije i profesorke epidemiologije na tom univerzitetu.

Tim stručnjaka sa Andersonovom na čelu fokusirao se na vreme odlaska na spavanje jer ono ima veći uticaj na dužinu trajanja sna nego što ima vreme buđenja, nad kojim roditelji imaju manju kontrolu. Skoro hiljadu zdravih beba rođenih 1991. godine u deset različitih mesta u SAD bilo je uključeno u studiju o ranoj brizi o deci i razvoju mladih. Istraživači su podelili vreme odlaska na spavanje predškolaca u tri kategorije: u osam sati uveče ili ranije; između osam i devet časova ; posle devet uveče. Po drugoj kategoriji (odlazak na spavanje između osam i devet sati uveče) rukovodilo se pedeset procenata dece ‒ učesnika u istraživanju, dok je po 25% ispitanika odlazilo na počinak u skladu sa prvom i trećom kategorijom. Deca su imala oko četiri i po godine kad su njihove majke izvestile o tipičnom vremenu kada radnim danima odlaze na spavanje.

Naučnici su povezali vreme počinka u predškolskom uzrastu sa gojaznoćšu kada su deca u proseku imala 15 godina. Primetili su značajnu razliku: samo jedno od desetoro dece sa „najranijim vremenom" spavanja bilo je gojazno kao tinejdžer, u poređenju sa 16 procenata dece sa srednjim vremenom i 23 odsto onih koji su odlazili ​​u krevet najkasnije.

Uzimajući u obzir činjenicu da porodični odnosi mogu da utiču na navike kao što je vreme odlaska na spavanje, profesorka Anderson i kolege su pomoću video-snimaka ispitali interakciju između majke i deteta tokom zajedničke igre. Naučnici nazivaju ovu vrednost „majčinska osetljivost" i ona uključuje: podršku majke, poštovanje autonomije deteta i odsustvo neprijateljstva.

Bez obzira na kvalitet odnosa majke i deteta, otkrivena je jaka veza između vremena odlaska na spavanje i gojaznosti. Ipak, deca koja su odlazila ​​u krevet najkasnije i čije su majke pokazivale najniži stepen osetljivosti ‒ suočena su sa najvećim rizikom od gojaznosti.
Istraživači su takođe otkrili da kasnije odlaze na počinak sledeće grupe: deca koja nisu evropskog porekla, mališani čije su majke nižeg stepena obrazovanja, te oni koji su živeli u domaćinstvima sa niskim primanjima.

„Rano stavljanje deteta u krevet ne garantuje da će ono odmah zaspati dubokim snom, ali uspostavljanje dosledne rutine odlaska na spavanje povećava verovatnoću da će dete odspavati onoliko koliko mu je potrebno za optimalno funkcionisanje", rekla je Andersonova. Istakla je da je njihov rad ukazao da je raniji odlazak na spavanje konkretan način na koji roditelji mogu da smanje rizik od gojaznosti kod svog deteta, a i verovatno je da će to imati pozitivan uticaj na ponašanje i na socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj deteta.

U svom dosadašnjem radu tim istraživača sa Državnog univerziteta u Ohaju nije odgovorio na pitanja o tome kako se vreme spavanja prepliće sa raznim drugim faktorima koji mogu doprineti dečijoj gojaznosti, uključujući fizičku aktivnost i ishranu. Za profesorku Anderson i kolege to ostaje tekuća oblast istraživanja.