Holanđani i Letonke ‒ najviši na svetu

Naučnici Imperijal koledža u Londonu predvodili su veliko istraživanje, prateći promene u visini mladih muškaraca i žena od 1914. do 2014. godine.

U saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, autori studije angažovali su gotovo osamsto svetskih naučnika. U bazi prikupljenih podataka nalazili su se izveštaji iz većine zemalja u svetu. Podaci su dobijeni iz različitih izvora ‒ vojnih dokumentacija, zdravstvenih i epidemioloških analiza. Studija je u celosti objavljena u časopisu „Ilajf" („eLife").

Prema nalazima koje su autori predstavili na najvećoj evropskoj naučnoj konferenciji ESOF 2016 (Euro Scinece Open Forum) u Mančesteru, u Velikoj Britaniji ‒ žene iz Južne Koreje i muškarci iz Irana ističu se po najvećoj stopi rasta u poslednjih sto godina u svetu. Muškarci iz Irana porasli su u proseku za 16,5 cm, dok su žene u Južnoj Koreji danas više za 20,2 cm.

Visina muškaraca i žena u Velikoj Britaniji uvećala se za 11 cm u poslednjem veku. Poređenja radi, muškaraci i žene u SAD napredovali su za šest cm, odnosno pet cm, dok su Kinezi viši za 11 cm, a Kineskinje za deset cm.

Istraživanje otkriva da su stanovnici SAD od 1914. godine stagnirali u rastu, kada su bili treći, odnosno četvrti po visini u svetu, dok su se 2014. godine muškarci našli se na 37. mestu, a žene na 42. mestu.

Prema poslednjim podacima, nacije koje se nalaze među prvih deset na tabeli rasta u 2014. godini dolaze iz evropskih zemalja, i to sa neengleskog govornog područja.

Interesantno je da se Srbija 1914. godine nalazila na tridesetom, odnosno na 93. mestu, da bi se 2014. godine muškarci našli na osmom, a žene čak na petom mestu svetske rang-liste visine.

Žene u Velikoj Britaniji napredovale su, i sa 57. mesta „popele se " na 38. poziciju. Muškarci su bili 36. na listi, da bi dospeli na malo bolje, 31. mesto.

Istraživači su takođe utvrdili da je u nekim zemljama rast populacije stao u poslednjih 30-40 godina, iako su na početku veka ti narodi pokazali tendeciju rasta. Ta pojava zabeležena je u Sjedinjenim Američkim Državama, koje su među najbogatijim zemaljama na svetu, ali i u Velikoj Britaniji, Finskoj i Japanu. Na drugoj strani, napredovale su Španija, Italija, mnoge zemlje Latinske Amerike i istočne Azije.

U zaključku studije navodi se da na rast svakako utiču ishrana i uslovi životne sredine, ali da i genetički faktor ima značaja. Dodatno na razvoj utiče i zdravlje majke i ishrana tokom trudnoće ‒ ti faktori dugoročno utiču na život, a kasnije i na obrazovanje i primanja. Deca i adolescenti koji žive u zdravijim sredinama imaju predispoziciju da rastu više, zaključili su istraživači. Neke ranije studije utvrdile su da obrazovani i dobro plaćeni ljudi žive duže.

Dr Madžid Ezati, profesor koji je vodio istraživanje, kaže: „Studija nam pruža sliku zdravlja nacija unazad stotinu godina. Otkriva da su se neki narodi smanjili, dok su drugi porasli. Interesantno je da je u oba pravca došlo do znatnog smanjenja, ili porasta u visini populacije. Svi ti podaci ukazuju na to da moramo posebno obratiti pažnju na decu i mlade globalno, naročito na njihovu ishranu, kako bi potomstvo imalo najbolju moguću osnovu za život."

Predstavljamo rang-listu koja prikazuje prvih deset nacija sa najvišim muškarcima u 2014. godini (rezultati iz 1914. godine navedeni su u zagradi):

1.      Holandija (12)
2.      Belgija (33)
3.      Estonija (4)
4.      Letonija(13)
5.      Danska (9)
6.      Bosna i Hercegovina (19)
7.      Hrvatska (22)
8.      Srbija (30)
9.      Irska (6)
10.    Češka Republika (24)


Rang lista prvih deset nacija sa najvišim ženama u 2014. godini (rezultati iz 1914. godine navedeni su u zagradi):

1.      Letonija (28)
2.      Holandija (38)
3.      Estonija (16)
4.      Češka Repubilka (69)
5.      Srbija (93)
6.      Slovačka (26)
7.      Danska (11)
8.      Litvanija (41)
9.      Belorusija (42)
10.    Ukrajina (43)