Džon fon Nojman: matematičar i prorok

Američka vojska je već bila dizajnirala mašinu ʼEnijakʼ (ENIAC) u svrhu izračunavanja balističkih tablica. Iako je dopuštala reprogramiranje i sadržala memoriju, ta mašina nije bila pravi računar.

Za računanje je koristila osamnaest hiljada vakuumskih cevi. Ulaz i izlaz podataka kontrolisale su elektronska cev, ljudska ruka ili izbušena kartica.

Razgovarajući, Fon Nojman i Presper Ekert dosetili su se genijalnog rešenja. Shvatili su da, osim računarskog sistema, mašina treba da sadrži i mehanizam za programiranje. Tada ljudska ruka više neće biti potrebna - računar će radnje vršiti samostalno, po instrukcijama datim na njemu razumljivom jeziku. Tako je nastala informatika.

Fon Nojman želi da izgradi najmoćniji i najpouzdaniji kompjuter. Godine 1946. uspeva da ubedi administrativni odbor Instituta za napredne studije Univerziteta Prinston da odobri njegov projekat: dizajniranje računara po uzoru na Enijak, namenjeno testiranju hidrogenske bombe.

Fon Nojman je postavio važno pitanje, a to je: da li možemo napraviti pouzdan računar od nepouzdanih komponenata? Osnovna komponenta računara Enijak bio je sistem vakuumskih cevi nazvan „hardver".

Te cevi su vršile funkciju logičke kapije. Njih su kupovali u fabrici, a otprilike jedna od sto cevi bila je u kvaru. Nisu znali koja je od tih cevi defektna. Fon Nojman je projektu unapređivanja računara pristupio kao pravi inženjer.

Otkrio je da je moguće izgraditi moćan računar sastavljanjem nepouzdanih delova, pod uslovom da procenat defektnih delova nije suviše velik. Njegov cilj je bio da osmisli program koji će omogućiti otklanjanje grešaka kad se one nagomilaju.

Džon fon Nojman računar nazvan ʼMenijakʼ (MANIAC) pravi od jeftinih elektronskih cevi. U krugovima fizičara, inženjeri izazivaju pometnju. Gedel, Ajnštajn i drugi naučnici ne odobravaju uplitanje u primenjenu fiziku inženjera uključenih u sumnjive projekte.

Fon Nojmanu je konstrukcija novog računara (MANIAC) pružala veliko zadovoljstvo. Njegova „vojska" inženjera i informatičara osećala bi veliki pritisak kad je Fon Nojman dolazio da nadgleda sastavljanje elektronskih cevi.

Računar Menijak (MANIAC) ušao je u upotrebu 1952. godine. U međuvremenu se Fon Nojmanov model za dizajn računara nadaleko pročuo i Menijak je ubrzo prevaziđen. Kompanije kao što je IBM, koja je radila na razvoju računara Enijak, pokreću industrijsku proizvodnju kompjutera po Fon Nojmanovom modelu.

Džon fon Nojman je među prvim naučnicima koji uočavaju da je čovečanstvo dostiglo ključnu tačku svoje istorije. Stvarajući računarsku civilizaciju, čovek je pokrenuo bespovratni proces koji će nas učiniti sve zavisnijim od algoritama i kompjutera.

Džon fon Nojman je prvi govorio o singularnosti. Rekao je da se čovečanstvo, usled sve bržeg tehnološkog razvoja, približava trenutku kad će nastupiti singularnost. On je prorekao konstantno ubrzavanje.

Usmena upotreba jezika razvijala se sto hiljada godina. Proces prisvajanja pisanog jezika trajao je deset hiljada godina. Fiksni telefon je ušao u redovnu upotrebu posle pedeset, a mobilni posle sedam godina.

Danas društvene mreže u roku od dve godine postaju nezaobilazne. Džon fon Nojman je to svojevremeno predvideo i izjavio da će singularnost nastupiti za sto godina. Veštačka inteligencija više nije projekat čuvan u tajnim laboratorijama vlade. Ona je u rukama milijarde korisnika pametnih telefona.

Detetu u Africi je dostupno više informacija nego što je predsedniku Amerike bilo pre petnaest godina. Zahvaljujući tim sredstvima, postajemo pametniji.

Civilizacija 21. veka utemeljena je na računarima i tehnološkom progresu.

Ona odgovara na Fon Nojmanovo pitanje: zašto ne bismo zamislili kodove i sisteme računanja koji bi se, baš kao ljudi, razmnožavali i razvijali? Iza toga se krije ideja o mrežama koje povezuju čovečanstvo. Fon Nojman ih naziva ćelijskim automatima.

Razumevanje ćelijskih automata jeste jedan od njegovih najvećih doprinosa. Uzmimo za primer koloniju mrava i zamislimo kako se kreće. Njihovo kretanje je poput promene stanja jedne ćelije, koje utiče na promenu stanja sledeće.

Ako se ima na umu da kolonija mrava funkcioniše kao Tjuringova univerzalna računarska mašina, neverovatne konstrukcije koje mravi grade nisu iznenađujuće.

Pred kraj života, Džon fon Nojman je bio obuzet odnosima između mozga i računara. Tad je objavio proročki rad o mehanizmima mišljenja. Mozak i računar su za Fon Nojmana prvenstveno mašine za obradu informacija.

Džon fon Nojman oboleva od raka koji je verovatno izazvala izloženost zračenju prilikom nuklearnih proba. I njegove mentalne sposobnosti su smanjene.

Džon fon Nojman je preminuo osmog februara 1957, u vojnoj bolnici u Vašingtonu. Ispred njegove bolničke sobe američka vojska je držala stražu. Niko nije smeo da ga poseti bez izričite dozvole Pentagona.

Njegovom smrću nastala je velika praznina u naučnoj zajednici. Postignuća ovog matematičara i kontroverzne ličnosti promenila su tok istorije čovečanstva i utrla put ka novom svetu, koji nas istovremeno privlači i plaši.