Limun: idealan dar za letnji dan

Citruse koristimo uglavnom zimi, jer smo svesni da će nam obezbediti dovoljno vitamina C za odbranu od sezonskih virusa i prehlada. Međutim, mediteranska kuhinja, koja prema mnogim statistikama predstavlja idealan model ishrane, podrazumeva konzumaciju citrusa tokom cele godine.

Najnoviji podaci o nutritivnim „supervrednostima" agruma mogu se dovesti u vezu sa činjenicom da u mediteranskim zemljama ima znatno manje obolelih od bolesti srca, krvnih sudova i raka.

Kao i svi citrusi, limun sadrži fitohemikalije, jedinjenja sa mnogobrojnim pozitivnim fiziološkim dejstvima, koja su posebno značajna jer štite ćelije od malignih promena.

S druge strane, vitamin C je takođe moćan antioksidans. Povećava apsorpciju gvožđa i na taj način pozitivno utiče na malokrvnost. Najnovija studija pokazala je da svakodnevno unošenje 500 mg Ce-vitamina, smanjuje loš holesterol i rizik od bolesti srca.

Limun najverovatnije potiče iz severne Indije, iako postoji pretpostavka da su prvi žuti plodovi došli sa Himalaja, gde i danas postoje divlje i retke vrste tog citrusa.

U zapadnoazijskim predelima uzgajao se još 4000 godina pre naše ere, a o njegovim neverovatnim svojstvima pevao je i slavni Vergilije.

Drevni narodi su ga nazivali „voće sa 1000 načina za upotrebu" jer su ga koristili i kao sredstvo protiv moljaca i otrova. U Evropu su ga doneli Arapi u 13. veku, a danas najbolje uspeva u mediteranskim zemljama.

Kraljevi su ga razmenjivali kao skupoceni dar, a u britanskoj mornarici i danas nose velike količine limuna na svaku plovidbu, jer citrusom leče skorbut (bolest koja nastaje usled nedostatka vitamina C).

U vreme kalifornijske „zlatne groznice", rudari su bili spremni da daju velike svote novca za plod limuna. Najbolje sorte potiču sa Sicilije i Malte, a nama najbliže plantaže nalaze se u dalmatinskim krajevima.

Voće sa hiljadu jednom namenom

Dobra marinada, riba ili bilo koji dresing za salatu podrazumevaju sok od limuna, a još su naše prabake koristile rendanu koru agruma za aromatičan patišpanj ili fil.

Limun se koristi u kulinarstvu veoma dugo, prvi kuvani limunovi pojavili su se na bečkom carskom dvoru još u 16. veku. Osvežavajući citrusni ukus daje posebnu aromu raznim slatkim testima, ali i sama ušećerena kora limuna poznat je svetski slatkiš.

Sok od limuna odlično se slaže sa morskim plodovima, posebno sa ostrigama, jer pored toga što im daje bolji ukus, limun ubija i veliki broj bakterija koje ostrige sadrže. Limun sadrži čak 89,2% vode, 6,9% ugljenih hidrata i samo 0,5% masti, pa je jasno zašto čini osnovu mnogih programa za regulisanje telesne mase.

Energetska vrednost je izuzetno mala ‒ prosečan limun sadrži 38 kalorija. Od minerala su najzastupljeniji kalijum, kalcijum, fosfor, sumpor, magnezijum, a od vitamina grupa Be-vitamina i vitamin C (65 mg).

Ono što posebno izdvaja žuti citrus jeste 5,07% limunske kiseline koja je poznata po antibakterijskom dejstvu.

Limun je poznat i kao antiseptik, ali deluje i na brže stvaranje leukocita, pa je vrlo koristan kao prvo rešenje za najrazličitije vrste infekcija (plućne, stomačne...).

Razni napici sa limunovim sokom najefikasnije osvežavaju i hidriraju organizam u periodima visokih temperatura. Napitak limunana, zanimljivi spoj limunovog soka i listova nane, poreklom je iz Turske ili Sirije, a leti je vrlo popularan u Egiptu, Izraelu, Jordanu, Kaliforniji i ostalim toplim krajevima... pa i kod nas.

Čaj od limunovih listova upotrebljava se za smirenje kašlja i opšte opuštanje organizma. Neprskana kora limuna u kombinaciji sa medom podstiče detoksikaciju čitavog organizma.