Marija Montesori - pionir u radu sa decom sa smetnjama i teškoćama u razvoju

Pedagogija: metode „Montesori"

U središtu Montesori pedagogije jeste dete ‒ ne postoje viši ciljevi. Dr Montesori je zastupala mišljenje da deca imaju prirodne mogućnosti da napreduju u skladu sa individualnim sposobnostima.

Metoda uključuje principe u radu prema kojima je dete graditelj ‒ odrasli ne bi smeli da ga ometaju u njegovom samorazvoju, pre svega, zbog činjenice da je individua koja se razvija svojim tempom i u skladu sa sopstvenim sklonostima i potrebama.

Model „Montesori" ne isključuje opšte zakonitosti u razvoju, svojstvene svakom detetu, na primer, razvoj govora. Deca uglavnom oko prve godine života počinju da izgovaraju prve slogove i kratke reči, ali to kada će progovoriti zavisi od sredine i nasleđa svakog deteta.

Predstavljamo osnovne principe Montesori pedagogije:

- dete je celovita i posebna osoba;

- podrška u razvoju ne bi trebalo da remeti detetove slobodne odluke, njegovo samostalno razmišljanje i delanje;

- učenje je potrebno i važno, ali je određeno samo onim što, u određeno vreme, dete sâmo želi da uči;

- dete ima slobodu izbora;

- uz pomoć odraslih, dete treba da savlada prepreke, a ne da beži od njih.

„Dečja kuća"

Tokom 1897. i 1898. godine Marija Montesori proširuje svoja znanja pohađanjem kurseva iz pedagogije. Njen rad sa decom koja imaju teškoće u razvoju privlači pažnju i zainteresovanost naučnih krugova.

Na pedagoškom kongresu u Torinu (1899), Marija ističe da deca sa teškoćama u razvoju imaju pravo na obrazovanje kao i sva ostala deca. Originalne pedagoške metode i ciljeve iznosila je sugestivno i tako privlačila pažnju stručnjaka i uticajnih ljudi.

U Ortofreničkoj školi je na poseban način usmeravala i edukovala decu koja su imala različite vrste duševnih poremećaja. Metode su se već tada pokazale kao vrlo delotvorne ‒ kod dece se primećivao važan napredak.

Kroz stalna usavršavanja, prakse u Londonu i Parizu, Marija je postala vrstan pedagoški stručnjak. Predavala je u Pedagoškoj školi Univerziteta u Rimu, objavljivala značajne radove, među kojima se ističe delo „Pedagoška antropologija".

Godine 1907. Marija Montesori je otvorila prvu Dečju kuću (Casa dei bambini), u jednoj od siromašnih opština u Rimu. U narednim decenijama otvorile su se brojne Montesori škole u čitavoj Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, i drugim krajevima sveta.