Stvoren najmanji hard-disk pomoću atoma

Za neverovatan izum naučnici su pronašli inspiraciju u viziji poznatog fizičara Ričarda Fajnmana. On je još 1959. godine predvideo da bi jednog dana pojedini atomi mogli da se organizuju za skladištenje informacija.

Prema timu istraživača Instituta za nanonauku Kavli (pri Univerzitetu Delft), pisanje podataka na izuzetno malom obimu ‒ jedan kilobajt (8000 bita) podataka na prostoru od samo 96 nanometara širine i 126 nanometara visine ‒ omogućava gustinu skladištenja od 500 terabita po kvadratnom inču.

To može da postane „najmanji hard-disk na svetu", sa 500 puta većim mogućnostima od onih koje imaju najbolji hard-diskovi danas.

„U teoriji, takva gustina skladištenja omogućila bi da sve knjige koje su ikada napisane budu sačuvane na prostoru veličine jedne poštanske marke", kaže vodeći istraživač Sander Ote.

Binarni kod na atomu

Da bi kreirali takav mehanizam za prenos podataka, istraživači su koristili skenirajući tunelski mikroskop ‒ alat koji omogućava naučnicima da manipulišu materijalima na atomskom nivou.

Koristeći sondu, oni mogu da fizički organizuju atome hlora na ploči od bakra, pomerajući svaki atom pojedinačno. Na taj način, od memorije koja ima 64 bita formiraju blokove kodirane u binarnim obrascima, koji rade kao minijaturni QR kodovi.

„Može da se uporedi sa kliznom slagalicom", sugeriše Ote i dodaje da se svaki bit, tj. deo, sastoji se od dve pozicije na površini ‒ od atoma bakra i jednog atoma hlora koji mogu da klize napred i nazad između te dve pozicije.

„Ako je atom hlora u gornjem položaju, postoji prostor ispod njega koji se označava sa ʼ1ʼ. Ako je prostor u gornjem položaju, atom hlora je onda na dnu, što se obeležava ʼ0ʼ" ‒ objašnjava istraživač.

Potencijal atomske memorije

Tehnika beleženja podataka na obimu koji je znatno manji od onog koji imaju današnji uređaji za skladištenje mogla bi podstakne efikasnije čuvanje podataka - sakupljajući ogromne centre za obradu podataka koji smeštaju naše informacije u tzv. oblaku, omogućila bi da takvi uređaji postanu još minijaturniji.

„Memorija u sadašnjem obliku može da radi samo u veoma čistim uslovima vakuuma i u tečnom azotu, kada je temperatura -196 stepeni Celzijusa ili 321 stepen ispod nule, tako da je stvarno skladištenje podataka na atomskoj skali još uvek daleko". Ipak, kako zaključuje Ote ‒ kroz takva dostignuća sigurno je napravljen korak bliže.