Utopija budućnosti je ‒ zelena

Od utopije do ekotopije

Delo „Ekotopija 2121" prikazuje poznate gradove koji se nalaze u blizini, ali i one
egzotične i daleke. Neki od gradova možda čak zvuče fiktivno: Eldorado, Timbuktu, Ksanadu i Šangri-La. Ipak, svi oni zaista postoje. Šarena priroda knjige može se najbolje dočarati kroz primer jednog grada iz „Ekotopije 2121", koji predstavlja i mesto gde je „Utopija" 1516. godine rođena ‒ to je grad Luven (franc.) u Belgiji.

Održivi grad Luven 2121

U ekološkom dobu 22. veka, uvreda bilo kog zelenog organizma verovatno će se smatrati nepristojnom.
Autor nove verzije utopije daje primer kupusa, kao ne tako omiljene namirnice, naročito kod dece. „Budimo iskreni, za decu širom Evrope, kupus je i dalje verovatno jedna od najgorih namirnica u čitavom univerzumu", kaže Maršal. Naravno, kako ljudi sazrevaju, često se naviknu na ukus kupusa. Zbog toga, autor je zamislio belgijski grad Luven 2121 kao mesto gde se kupus pretvara u umetničku formu. Grad bi postao „zimska vegetarijanska prestonica sveta". Svake zime dan se klasifikuje kao „dan vegetarijanaca", pa restorani i škole služe vegetarijanske obroke. Kupus je kralj povrća u toj sezoni. Grad je, takođe, miljenik „održive hrane": proizvodnja kupusa ne zahteva velike plastenike, već podnosi hladniju klimu. Štaviše, ako nekom ne smeta da jede kupus koji je „prošaran" tragovima insekata, uzgoj biljke onda ne zahteva pesticide. Na kraju, kupus može da se uzgaja divlje da bi se doprinelo biodiverzitetu pejzaža Luvena.

Realnost kroz fantastiku

Luven je samo jedan grad, zamišljen kao takav. Svet pati od globalne krize životne sredine, pa tako i dobra ekološka dela u pojedinim gradovima mogu imati mali globalni značaj. „Međutim, ʼEkotopija 2121ʼ ‒ projekat i knjiga istog imena ‒ priča priče o sto različitih gradova, sa sto modela umetničkih dela, preko svih sedam kontinenata. Neke od priča su naučno potkovane i mnogo ozbiljnije predstavljene od Luvena", rekao je Maršal.

On smatra da u tako daleku analizu budućnosti koja se bavi gradovima i društvima, mora da, makar malo, bude uključena i fantastika. U više fantastičnih scenarija predstavljene su ideje ‒ na koji način da različiti gradovi potencijalno prilagode svoje znanje i lokalne običaje, kako bi doprineli da taj mali deo sveta bude više ekološki održiv. Mnogi istraživači strepe kada su u pitanju izrade projekcija za dugoročnu budućnost. Autor revolucionarne ideje o ekološkoj utopiji veruje da je jedna stvar sigurna: na kraju 22. veka sve će ići u krug. I, u to vreme, gradovi će i dalje biti popularan oblik društvene organizacije. Zaista, prema nekim projekcijama, čovečanstvo će do kraja ovog veka biti 80 odsto urbanizovano. Zbog toga, Maršal veruje da takve ideje nisu „gubljenje vremena" za razmišljanje o budućnosti. „U istraživanju ideje budućih gradova, u oštar fokus stavljamo pretpostavke o boljoj sutrašnjici za čovečanstvo. Onda možemo nastaviti raspravu o potencijalnoj budućnosti, preko nauke, društvenih nauka, ili politike", zaključio je Maršal.