Krivo je vreme

Da li sa godinama slabi naša sposobnost prilagođavanja na vremenske prilike ili se vreme već toliko brzo menja da organizam ne stiže da se blagovremeno i adekvatno prilagodi?

U svakom slučaju, naučno je potvrđeno da su nagle toplotne promene štetnije od ekstremnih temperatura. Visoke temeperature, s druge strane, takođe nisu naročito dobre. Pre svega, pogoduju crevnim infekcijama.

S obzirom na to da je uticaj temperature određen i drugim parametrima, kao što su vlažnost vazduha i snaga vetra, nauka je dokazala da umerena toplota povoljno utiče na zdravlje i daje osećaj prijatnosti, ali da se sa porastom temperature i vlažnosti javlja osećaj tromosti.

Očigledno da visok procenat vlažnosti nikome ne prija bez obzira na to koje je godišnje doba u pitanju. Istražujući biološki uticaj pojedinih klimatskih elemenata, nalazimo i podatak da „vlažna hladnoća" slabi odbrambene sposobnosi organizma i povećava faktore rizika za bronhitis, zapaljenje pluća, komplikacije respiratornih infekcija. Fiziološko dejstvo magle slično je dejstvu vlažnosti. Magla štetno utiče na disajne organe. Vetar deluje različito ‒ u zavisnosti od jačine, ali i temperature i vlažnosti vazduha. Jak vetar vrlo nepovoljno utiče na razdražljive osobe i reumatske bolesnike jer pojačava simptome.

U toplim danima, ako osećate umor i nedostatak snage, ostaje nada da kiša koja dolazi posle toplog i vlažnog vremena povoljno utiče na organizam.