Programiranje inspiracije

Izgleda da spisku profesija koje postaju ugrožene usled razvoja superpametnih računarskih softvera možemo dodati i zanimanje „pisac". Iako nije osvojila prvo mesto, kratka priča koju je napisala veštačka inteligencija uspela je da prođe u drugi krug takmičenja jednog književnog konkursa u Japanu.

Ovaj VI softver ipak nije obavio ceo proces stvaranja sam. Veštačka inteligencija nije, barem ne još uvek, dovoljno samosvesna da bi mogla sama da osmisli književno delo. Zato je tim stručnjaka prvo odabrao određene reči i fraze koje je računar trebalo da upotrebi, kao i okvirnu strukturu priče, a onda je softver, na osnovu datih podataka, sastavio tekst.

U užem izboru za književnu nagradu „Nikej Hoši Šiniči" našla su se dva dela koja je napisala VI. Takmičenje, nazvano po japanskom piscu naučne fantastike, specifično je po tome što je otvoreno i za dela koja nije napisao čovek. Zato ne čudi što je priča pod naslovom „Dan kada je računar napisao roman" imala toliko uspeha na tom konkursu.

Od ukupno 1450 dela ‒ koliko je poslato na konkurs ‒ VI softveri su učestvovali u pisanju jedanaest radova. Prilikom ocenjivanja radova, žiri ne zna unapred koja dela su pisali ljudi, a koja roboti.

Satoši Hase, pisac naučne fantastike i učesnik na konkursu, prokomentarisao je da priča „Dan kada je računar napisao roman" ima dobru strukturu, ali da ima i izvesne nedostatke, poput slabe karakterizacije.

„Veštačka inteligencija se do sada uglavnom koristila za probleme koji imaju rešenja, npr. logičke probleme", izjavio je Hatoši Macubara sa Univerziteta Hakodate i dodao da bi u budućnosti voleo da razviju kreativne sposobnosti veštačke inteligencije.

Kreativnost je teško programirati, ali je izvesno da je samo pitanje vremena kada će se i to postići. Automatizovani softveri već vladaju pisanjem finansijskih i sportskih izveštaja, u kojima se osnovni podaci mogu lako rasporediti u poznate šablone. Trenutno se radi i na osposobljavanju računara za pisanje političkih govora, budući da se i oni grade od prepoznatljivih i utvrđenih matrica.

Ključni faktor za uspešnost ovakvih pokušaja jeste veličina baze podataka kojom računar raspolaže - da bi računar napisao originalan politički govor, potrebno mu je da ima oko 4000 govora u bazi podataka. Dok god VI softver ima dovoljno informacija na raspolaganju, on može uspešno praviti varijacije na temu.

Posmatrano iz perspektive postmodernističke književnosti, koja polazi od ideje da je sve što je moglo biti napisano ‒ već napisano, da originalnost ne postoji i da je svako novo delo samo niz citata starijih dela ‒ čini se da pitanje o tome ko ili ʼštaʼ može pisati književna dela nije strogo ograničeno na naučnu fantastiku, već polako ulazi u domen realizma.