Brod Junona i instrumenti koje nosi

Junona se kreće po eliptičnoj polarnoj putanji koja izbegava većinu visokoradioaktivnih oblasti na Jupiteru. Letelica nosi jednostavne instrumente - za potrebe misije nije bilo potrebno razvijati nove tehnologije.

Junonin set instrumenata čine:

- radio-gravitacioni naučni set;
- mikrotalasni radiometar za proučavanje sastava atmosfere;
- vektorski magnetometar;
- plazma i energetski detektori čestica;
- instrument za radio/plazma talasne eksperimente;
- ultravioletni spektrometar;
- infracrveni spektrometar.

Brod, takođe, nosi i kameru ‒ „junokam" ‒ kako bi najšira javnost mogla da vidi detalje Jupiterovih polova.

Rotirajući svemirski brod

„Junona" je, kao i raniji Nasini brodovi, „Pionir", na primer, veoma stabilna i jednostavna za upravljanje, jer se obrće oko svoje ose.

Pre nego što su solarni paneli preuzeli funkciju, Junona se zarotirala koristeći pomoćne raketne mlazne motore koji se nalaze na drugom stepenu glavne rakete nosača, još uvek zakačene za brod.

Dok bude bio u Jupiterovoj orbiti, brod će se obrtati oko svoje ose i kliziti preko prostranstava, koja će biti u vidnom polju njegovih instrumenata pri svakoj rotaciji. Pošto se brod okrene tri puta u minutu, vidno polje instrumenata se za dva sata, koliko traje let između polova planete, preko Jupitera „otvori" otprilike 400 puta.

Energija Sunca

U poređenju sa Zemljinom orbitom, Jupiterova orbita nalazi se na pet puta većem rastojanju od Sunca, što znači da Jupiter prima 25 puta manje sunčeve svetlosti nego Zemlja.

„Junona" je prvi Nasin brod koji operiše tako daleko od Sunca, što znači da je površina solarnih panela koji moraju da proizvode električnu energiju prilično velika.

Iz heksagonalnog tela „Junone" šire se tri panela, što brodu daje raspon od skoro 20 metara. Solarni paneli biće izloženi Suncu sve vreme, od lansiranja do kraja emisije (osim nekoliko minuta za vreme leta blizu Zemlje).

Pre lansiranja, solarni paneli su savijeni i složeni tako da stanu u vozilo.

Nova generacija solarnih ćelija, tajna uspešnog leta

Brod „Junona" ima velike koristi od novih, unapređenih solarnih ćelija, koje su 50% efikasnije i mnogo otpornije na radijaciju od silikonskih ćelija, koje su bile u upotrebi u istraživanju svemira pre 20 godina.

Misija nema velike potrebe za energijom jer naučni instrumenti koriste pun energetski kapacitet samo šest sati dnevno tokom jedanaest dana ‒ koliko je potrebno brodu da napravi krug oko planete.

Sunčeva energija je odličan izbor jer je misija osmišljena tako da izbegava Jupiterova pomračenja, minimalizuje izlaganje radijaciji i omogućava korišćenje instrumenata i kad su solarni paneli okrenuti ka Suncu.

Zaštita elektronike

„Junona" će izbegavati oblasti sa najviše radijacije tako što će prilaziti Jupiteru sa severa, spuštajući se ispod radioaktivnih pojaseva planete - oni su analogni Zemljinim Van Alenovim pojasevima, samo su mnogo smrtonosniji - a onda će izlaziti u pravcu juga.

Kako bi se zaštitila elektronika broda, „Junona" će prvi put nositi takozvani "svod" za zaštitu elektronike od radijacije ‒ nezamenjivu napravu koja će omogućiti istraživanje u tako snažno radioaktivnom okruženju.