Dobri stari brontosaur

Brontosaur je jedan od najharizmatičnijih dinosaurusa svih vremena; inspirisao je mnoge generacije zahvaljujući svojoj veličini i privlačnosti. Taj masivan i trom biljojed potiče iz doba jure. Dužina njegovog tela dosezala je do 25 metara, a težio je oko 30 tona. Međutim, kao što svaki paleontolog na katedri zna, brontosaur je pogrešan naziv, ispravno je reći apatosaurus.

Naučnici su u to verovali od 1903. godine, kada je odlučeno da su razlike između ʼBrontosaurus excelsusʼ i ʼApatosaurusʼ tako male da je bolje da ih svrstaju u isti rod. Zbog toga što je apatosaurus prvi dobio ime, prema pravilima naučnog imenovanja, taj naziv je ostao u upotrebi. Naravno, brontosaur nikad nije nestao, jednostavno je tretiran kao vrsta u rodu ʼApatosaurus: Apatosaurus excelsusʼ. I tako, dok su naučnici mislili da je rod brontosaur isto što i apatosaurus, uvek su se slagali da je vrsta ʼexcelsusʼ različta od drugih apatosaurus vrsta. Sada, paleontolozi Emanuel Čop, Oktavio Mateus i Rodžer Benson tvrde da brontosaur sve vreme predstavlja zaseban rod.

Istorija brontosaura je kompleksna, jedna je od najintrigantnijih naučnih priča. Davnih 70-ih godina 19. veka, Zapadne Sjedinjene Države formirale su lokaciju na kojoj je nađeno nekoliko desetina novih fosilnih vrsta, najviše dinosaurusa. Terenske ekipe otkrile su brojne nove skelete, radeći najviše u timu poznatih i uticajnih američkih paleontologa tog doba: Otnijela Čarlsa Marša i Edvarda Drinkera Koupa. U tom periodu, Marošov tim je otkrio dva ogromna, delimična skeleta dugovratog dinosaurusa i preneo ih u Jejl Pibodi muzej u Nju Hejvenu, gde je Marš radio. On je opisao prvi od skeleta kao ʼApatosaurus ajaxʼ ili „varljivi gušter" ‒ prema Ajantu, mitskom junaku i heroju Trojanskog rata. Dve godine kasnije, drugi skelet nazvao je ʼBrontosaurus excelsusʼ ili „plemeniti gušter grom".

Kako nijedan od skeleta brontosaura nije nađen sa lobanjom, Marš je rešio da jednu rekonstruiše. Bila je to glomazna životinja, kao apatosaurus, i kao još jedan dugovrati dinosaurus sa istog geografskog područja ‒ kamarasaurus (Camarasaurus) ili „(više)pršljeni gušter". Zbog ove sličnosti izgledalo je logično, u to vreme, da brontosaur ima čvrstu lobanju nalik na kutiju, za razliku od kamarasaurusa. Međutim, kasnije je utvrđeno da je ta rekonstrukcija bila sasvim pogrešna. Neposrdeno nakon Maršove smrti, tim iz Fild muzeja u Čikagu našao je još jedan skelet sličan vrstama

ʼApatosaurus ajaxʼ i ʼBrontosaurusu excelsusʼ. U stvari, ovaj skelet je po obliku bio nešto između njih. Zbog toga su palaeontolozi mislili da je brontosaurus bio toliko sličan apatosaurusu da bi bilo tačnije da se tretiraju kao dve različite vrste istog roda. Bilo je to drugo naučno isključivanje brontosaura: od tada je ʼBrontosaurusu excelsus ʼ postao sinonim za apatosaurusa i ime brontosaur se od tada nije smatralo naučno ispravnim.

Ipak, konačni udarac popularnom „brontosaurusu" desio se 70-ih, kada su istraživači pokazali da apatosaurus ipak nije u bliskom u srodstvu sa kamarasaurusom, već sa dinosaurusom diplodokusom (ʼDiplodocusʼ) ili „gušterom dvostruke grede", karakterističnom po vratu i repu koji su po dužini bili iste ili približne ravni. Zbog toga što je diplodokus imao vitku, konjastu lobanju, apatosaurus, a samim tim i brontosaur, morali su da imaju lobanje slične diplodokusu, a ne kamarasaurusu, i tako je rođen popularni, ali ne istinit mit o tome da je brontosaur, u stvari, apatosaurus sa pogrešnom glavom.

Nedavno je, u naučnom časopisu sa otvorenim pristupom „PirDžej" objavljena nova studija sa skoro tri stotine strana dokaza koje je prikazao tim naučnika iz Portugala i Velike Britanije i koji ukazuju na to da se brontosaur ipak jasno razlikovao od apatosaura. Tako se čuveni „gušter grom" vratio u velikom stilu.

Međutim, javlja se pitanje kako može jedna studija da odbaci istraživanja stara više od jednog veka. „Naša studija ne bi bila toliko detaljna da smo je radili pre petnaest ili više godina", objašnjava Emanuel Čop, naučnik lisabonskog Univerziteta Nova koji je vodio studiju. „U stvari, to što smo sve donedavno tvrdili da je brontosaur isto što i apatosaurus (na osnovu znanja koje smo posedovali), imalo je puni smisao. Samo uz brojne nove nalaze dinosaurusa sličnog apatosaurusu, odnosno brontosauru, poslednjih godina bilo je moguće da se preduzme detaljno novo istraživanje o tome koliko su različiti zaista bili."

U nauci, razlikovanje vrsta i rodova ne podrazumeva jasna pravila. Da li to znači da je odluka da brontosaur treba da oživi samo lični stav? „Nimalo" ‒ objašnjava Čop ‒ „svaki put kada donosimo odluku o razlici između vrsta i roda, mi pokušavamo da budemo objektivni." Istraživači su primenili statistički pristup da bi izračunali razlike između drugih vrsta i rodova dinosaurusa diplodocida i bili su iznenađeni rezultatom. „Razlike koje smo našli između brontosaura i apatosaurusa bile su brojne najmanje koliko i one između drugih bliskih rodova, i daleko veće nego što bi se normalno očekivalo među vrstama", objasnio je Rodžer Benson, koautor studije sa Univerziteta Oksford.

Tako su Čop i njegove kolege zaključili da je sada moguće oživeti brontosaura kao rod koji se jasno razlikuje o apatosaurusa. „To je klasični primer kako nauka radi", kaže profesor Mateus, saradnik u istraživanju. On objašnjava da kada se hipoteza bazira na fragmentima fosila, vrlo je moguće da novi nalazi odbace godine prethodnog istraživanja. „Nauka je proces koji se uvek kreće ka jasnijoj slici sveta. Ponekad, to takođe znači da moramo da se vratimo korak unazad pre nego što nastavimo dalje" ‒ zaključuje Mateus. Zbog toga sada naučnici smatraju da brontosaur, koji je probudio interesovanje miliona ljudi širom sveta, treba dobije novu šansu.