Zdravstvo u Srbiji - kritično

Usled visokog stepena korupcije i neefikasnosti zdravstvenog sistema, pacijenti su neretko u situaciji da izdvajaju dodatni novac za lečenje, navodi se u studiji, prenosi Inicijativa za inovativni pristup poboljšanju dostupnosti novih lekova u Srbiji.

Iako imamo najveće izdatke za zdravstvo u regionu izraženo u procentu BDP, nalazimo se među najlošijima u Evropi po pitanju dostupnosti terapija, pa pacijenti nemaju pristup adekvatnim i savremenim lekovima, o čemu svedoči podatak da lista lekova gotovo da nije proširena već pet godina, a od 2010. do 2012. godine samo jedan od 139 novih lekova dobio je odobrenje za stavljanje na listu.

Zbog toga su ishodi lečenja u Srbiji relativno loši, očekivani životni vek građana je za više od pet godina kraći nego u EU, dok je stopa smrtnosti od karcinoma za 50 odsto veća nego u EU, navodi se u studiji.

Podaci koji su izneti potvrđuju da Srbija mora hitno da unapredi dostupnost savremenih lekova kroz uvođenje sistemskog i transparentnog mehanizma za procenu zdravstvenih tehnologija i donošenje odluka o listi lekova, izjavila je članica Inicijative Gorjana Ajzinberg.

Inicijativa za inovativni pristup poboljšanju dostupnosti novih lekova u Srbiji formirana je 8. februara 2016. godine, sa misijom da javno zagovara hitno poboljšanje pristupa savremenim i efikasnijim lekovima za pacijente u Srbiji. 

Studija pod nazivom „Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje" pokazuje da je dostupnost inovativnih lekova u Srbiji mnogo manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18 odsto ukupnih rashoda RFZO odlazi na farmaceutske proizvode, među kojima su uglavnom generički lekovi.

Navodi se podatak da je u periodu od 2010. do 2012. godine Srbija odobrila stavljanje na listu samo jednog od 139 lekova za koje je data dozvola za promet, dok je Bugarska na svoju pozitivnu listu stavila 44 leka, a Hrvatska 27 lekova.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije izneti u studiji govore da je, u poređenju sa drugih osam balkanskih zemalja, Srbija tek na četvrtom mestu po ukupnim izdacima za zdravstvo po glavi stanovnika.

Komparativna analiza zdravstevinh sistema zemalja Balkana, međutim, pokazuje da čak i postojeći izdaci rezultiraju relativno lošim zdravstvenim ishodima i nedovoljnom dostupnošću zdravstvene zaštite, usled sistemskih slabosti srpskog sistema zdravstvene zaštite: velike zastupljenosti ličnih izdataka, korupcije i činjenice da zemlja nema transparentan i sveobuhvatan sistem za procenjivanje vrednosti investicija u zdravstvenu zaštitu i za utvrđivanje načina plaćanja tih investicija.