Srčane pumpe - revolucija u lečenju bolesti srca

Kako bi bili u toku sa najnovijim dostignućima savremene medicine, domaći stručnjaci odlaze na kongrese u inostranstvu i na taj način razmenjuju iskustva sa stručnjacima najrazvijenijih hirurških centara u svetu. Prof. dr Miljko Ristić učestvovao je nedavno na Svetskom kongresu za transplantaciju srca i pluća u Vašingtonu, gde je mogao da se uveri u najnovije metode lečenja termalne srčane insuficijencije. Kako kaže, srčane pumpe su još pre pedeset godina napravile čudo u medicini, a sada su još razvijenije. Produžile su ljudski vek i omogućile duže čekanje na transplantaciju srca. U svetu 46 hiljada ljudi umre od bolesti srca jer nema organa za doniranje, ali, ako se ugradi 46 hiljada pumpi, ti pacijenti mogu živeti i do deset godina (dok se ne pojavi odgovarajući donor).

Kakvi su vaši utisci o novim srčanim pumpama koje su predstavljene u Vašingtonu?

Mi smo bili ushićeni jer se pojavila jedna mala pumpa koja je teška svega šest grama i koja se ugrađuje u organizam čoveka. Srce se pri tom ne odstranjuje iz organizma i aparat u potpunosti zamenjuje rad istrošenog srčanog organa.

Da li su slični aparati ugrađivani i ranije?

Mi smo i do sad ugrađivali pumpe, samo su one nešto glomaznije; isto se nalaze u telu čoveka, a pacijentima jedino ne odgovara kabl (dugačak 80‒100 centimetara), koji iz grudnog koša vodi do baterije teške 300-400 grama. Pacijent nosi te baterije u torbici i onda, naravno, zahvaljujući energiji i impulsima koji stižu iz baterije, može da živi.

Kako ugradnja ovih aparata utiče na život pacijenata?

Kvalitet života se menja ‒ od pacijenta koji je ležao u krevetu i nije mogao da hoda par koraka do osobe ‒ do osobe koja je potpuno aktivna. Mi smo od naših pacijenata dobijali razglednice sa planinarenja, mora, sa slikama vožnje bicikla itd. Jedan život koji se potpuno izmenio u odnosu na period pre ugradnje tih pumpi.

Šta je unapređeno u novim modelima srčanih pumpi?

Pacijenti ranije nisu mogli da se kupaju, plivaju, zato što ukoliko se kabl nakvasi, može doći do diskonekcije sa baterijama. Međutim, sada veza može da se uspostavi preko malog kabla, koji vodi od srčane pumpe do iza uha i preko trbuha, gde se pravi konekcija sa baterijom, i pumpa se snabdeva energijom za jedno deset sati ili više, i onda je pacijent potpuno komforan. Potpuna revolucija u ovom pogledu doći će sigurno jednoga dana, kada se pronađu baterije koje će omogućiti rad srca nekoliko godina. To je sada slučaj sa pejsmejkerima jer imate baterije koje traju, koje daju energiju tim pejsmejkerima i do deset godina.

Kakve su procedure za ugradnju najnovijih srčanih pumpi u Srbiji?

Kada sam se vratio sa kongresa bio sam oduševljen jednom takvom mogućnošću i razgovarao sam sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom i direktorkom RFZZO da vidimo kakva je mogućnost da, kada se već zadovolje ti pravno-tehnički uslovi sa papirima koji opravdavaju validnost intervencije, fond finansira jednim delom ugradnju tih pumpi kod nas u Srbiji. To sam dogovorio i to je jedno moje privatno iznenađenje.

Kako se naši lekari odnose prema inovativnim metodama?

Lekari su ovde kod nas stekli navike kojih se teško oslobađaju u praksi: ustalio se stav da pacijenta treba lečiti dok lekovi mogu da pomognu i onda, ako nemate izbora, ti pacijenti, nažalost, umiru. Nikako da razvijemo svest kod tih starijih kolega (pre svega u unutrašnjosti Srbije) da postoje programi transplantacije srca, ugradnje srčanih pumpi, koji pomažu rad oslabljenom organu i na taj način produžavaju život pacijenta.

Na koji način se takav stav lekara može promeniti?

Napravili smo plan i program da u gradovima koji su nešto veći u Srbiji i poseduju medicinske zdravstvene centre organizujemo predavanja u cilju edukacije i ukazivanja na korisnost upotrebe srčanih pumpi i transplantacije, ako je potrebno nekoliko puta godišnje. Ja razumem kolege, do pre tri godine nije bilo transplantacije srca, lečilo se lekovima; ogroman je uticaj farmaceutskih kuća koje svake godine reklamiraju sve bolje i uspešnije lekove, koji imaju magičnu moć da istrošen srčani mišić povrate.

Kardiohirurzi veruju da će u bliskoj budućnosti novi modeli srčanih pumpi imati savršen mehanizam i neograničeni vek trajanja, i da će moći da „rade za srce" bez obzira na to da li pacijent boluje od ishemične bolesti zbog infarkta, bolesti zalizaka ili neke urođene mane.