Majmuni u poznijim godinama, kao i ljudi – postaju sitničavi

Istraživači nemačkog Centra za izučavanje primata u Getingenu želeli su da vide kako starost utiče na ponašanje 118 majmuna (vrste berberski makaki) koji žive u jednom rezervatu u Francuskoj.

Naučnici su proučavali ponašanje majmuna koji imaju od četiri do dvadeset devet godina ‒ navedene godine su, kako je objasnio jedan od istraživača, ekvivalent za 105 ljudskih godina. Studija je objavljena u časopisu „Karent bajolodži".

Istraživači su ponudili majmunima nove igračke, za koje su samo mlađi u grupi pokazali interesovanje. To je ukazalo na sličnost sa ljudima: stariji se drže rutine i ne vole da eksperimentišu sa novinama.

Da bi istražili društvene aspekte njihovog ponašanja, naučnici su majmunima pokazali fotografije mladunaca, puštajući i snimke glasova majmuna.

Majmuni su na svoj način reagovali na fotografije i krike, što znači da im je još uvek stalo do socijalnih interakcija u grupi, naročito ako to okruženje obuhvata najbliže, „prijateljske jedinke".

Međutim, stariji majmuni se nisu interesovali za nove „prijatelje", dok su mlađi pokazivali radoznalost za fotografije potomaka, ali i za nepoznate majmune koji bi im mogli postati prijatelji.

Zaključeno je da stariji majmuni vole da se drže „starih poznanika".

„Ženke vrste berberski makaki uglavnom ne gube interesovanje za društvene interakcije kada odrastu. Ipak, vole da održavaju društvene odnose u manjoj grupi partnera", kaže istraživač Laura Almeling.

Stariji majmuni se druže isključivo sa „starim prijateljima"

Znamo da i stariji ljudi vole da provode vreme isključivo u „uskom krugu" prijatelja i porodice, te da postaju izbirljiviji kada odlučuju s kim će se družiti.

Međutim, nema dokaza da su majmuni svesni da se njihov život bliži kraju. „Dakle, ako se majmuni i ljudi ponašaju na isti način, možemo zaključiti da je reč o ponašanju koje je uslovljeno biološkim korenima", objašnjava glavni istraživač Julija Fišer.

„Naše istraživanje pokazuje značaj analize ponašanja ovih životinja u cilju boljeg razumevanja ljudskog starenja", rekla je Fišerova, i dodala da ponašanje starijih ljudi ima dublje korene u evoluciji primata nego što se mislilo.

Izgleda da promene u socijalnom životu i ponašanju koje prate starenje nisu nužno u vezi sa svešću o tome da život ima kraj i da se taj kraj ‒ bliži.