Zašto su neke gljive otrovne?

Činjenica da gljive mogu biti otrovne neretko nas plaši. Ta neobična toksičnost dovodi nas do zanimljivog pitanja: šta to pečurkama daje „smrtonosnu moć"?

Zbog mitološkog statusa u narodnom folkloru i magiji, pečurka sumporača (Hypholoma fasciculare) kod ljudi izaziva veliki strah. Veoma je rasprostranjena i izuzetno otrovna gljiva. Raste u belogoričnim i crnogoričnim šumama.

Šumska bljuvara (Russula emetica) prilično je česta vrsta gljive na našim prostorima. Raste u šumama i kraj puteva u manjim skupinama, u leto i jesen. Ukus joj je ljut i izaziva povraćanje, uostalom ‒ „ime sve kaže".

Kao psihoaktivna pečurka, poznata je muhara (Amonita muscaria). Zahvaljujući muscimolu izaziva pospanost, dok ibotenska kiselina nagoni na povraćanje.

Ako se pojede može da zaustavi rad disajnih organa.

Ludara (Boletus satanas) je otrovna gljiva, bez obzira na to da li je kuvana ili sirova. Najčešće, ipak, nije smrtonosna. Raste tokom leta, najčešće u listopadnim šumama i na čistinama.

Svaka gljiva, u zavisnosti od vrste, sadrži mešavinu različitih hemikalija. Jedna od najgorih jeste, verovatno, smrdljiva pupavka (Amanita virosa). Raste u proleće i u jesen, uglavnom u crnogoričnim šumama. Neugodnog je mirisa i ukusa. Prilično je retka, ali je smrtno otrovna.

Tu je i zelena pupavka (Amanita phalloides), njena bliska rođaka ‒ parazitska gljiva koja nastanjuje panjeve listopadnog i četinarskog drveća. Odgovorna je za najveći broj smrtnih ishoda. Doza od 20 grama (jedan njen šeširić) može da ubije odraslog čoveka.

Smrtonosna je jer sadrži supstancu amatoksin, koja, ako pojedete samo jednu-dve zelene pupavke, može da prouzrokuje prestanak rada jetre, bubrega i konačno ‒ smrt. Zato je prognoza vrlo loša.

Nekome hrana, nekome otrov... 

Panterovka (Amanita pantherina) raste u šumama južne Evrope. Ima miris rotkve ili rena.

Haringača (Lepiota cristata) raste u leto i jesen na zatravnjenim površinama i odbojnog je ukusa. Pored muhare i pupavke, ove dve potonje najčešće su otrovne vrste kod nas.

Ima ih još... Znamo da ih se treba kloniti. Ipak, zašto su pečurke otrovne?

Prema jednoj teoriji, otrovi odbijaju grabljivice, sprečavaju ih da se hrane pečurkama.

Međutim, istraživanja su pokazala da taj postulat nije univerzalan. Naime, pečurke koje mogu da izazovu trovanje kod ljudi, nisu štetne i za puževe, što pokazuje svu raznolikost carstva gljiva.

Gljive proizvode na hiljade različitih supstanci i neke od njih su otrovne za našu vrstu, a nisu za druga živa bića (poput puža golaća ili nekog insekta).

Naprotiv, te pečurke mogu da budu važan izvor hrane za te životinje. Postoji širok spektar različitih hemikalija koje „ne reaguju" na svako živo biće na isti način.