Ko se Sunca krije...

Elektromagnetni talasi koji nam dolaze od sunca dele se prema spektru talasne dužine, pa je ultraljubičasto ili UV zračenje ono koje ima najkraće, i najštetnije dejstvo (do 400 nm). Iako nisu vidljivi našem oku, ultravioletni zraci su vrlo intenzivni i mogu da izazovu razna oboljenja organa vida. Dele se na UVA, UVB i UVC zračenje.

Za nas su najopasniji najduži, UVA zraci, i nažalost, upravo se tom tipu talasa izlažemo i u solarijumima. Zanimljivo je da oblačnost može da smanji ukupnu količinu sunčevog zračenja samo za 50%, isti procenat UV zraka prolazi i kroz vodu.

Sneg i led reflektuju izuzetno visoke vrednosti (čak 80%) sunčevog zračenja. Ne štite nas potpuno ni automobilska stakla ‒ dokazuje studija objavljena u časopisu „JAVA oftalmolodži", vođena na Bokser Vokler institutu u Kaliforniji.

Ispitivanje je obuhvatilo 29 automobila koji su proizvedeni u 15 različitih kompanija od 1990. do 2014. godine. Analize su pokazale da su prednja stakla uglavnom pružala dobru zaštitu od UVA zraka (96%), dok su bočna stakla automobila blokirala samo 71% štetnog zračenja.

Samo četiri automobila imala su zadovoljavajuću zaštitu i na bočnim prozorima. UV filteri nisu zakonski obavezni, pa se proizvođači sami odlučuju da li će ih ugraditi u nove modele automobila.

Oftalmolog Brajan Bokser Vokler upozorava da se prema novim statistikama oboljenja oka i kože javljaju pretežno na levoj strani, koja je i najizloženija kod vozača (ukoliko voze na desnoj strani puta). Naglašava, takođe, da zaštitu pružaju samo UV filteri, a ne i obično zatamnjena stakala.

Ugrožena i žuta mrlja

Prim. dr Sima Marjanović, specijalista oftalmologije, objašnjava da je prilikom izloženosti jakom UV zračenju prva na udaru koža kapaka, jer je najnežnija i vrlo lako i brzo može da strada od opekotina.

Rožnjača i sočivo apsorbuju deo svetlosnih zraka i tako delimično štite centralni, i za naš vid najdragoceniji deo oka ‒ mrežnjaču i žutu mrlju. Promene na rožnjači (spoljašnji transparentni deo oka) uglavnom su latentne, akutne i dešavaju se kada je oko izloženo kratkotrajnom i vrlo intenzivnom UV zračenju, kakvo je, na primer, na skijaškim terenima.

„Usled čistog vazduha i izuzetne otvorenosti prostora, dolazi do akutne upale spoljnog dela oka, koja se manifestuje jakim bolovima i crvenilom. Iako ljudi dođu vrlo uplašeni, uz adekvatne lekove ovakva upala sanira se za 24 sata" ‒ objašnjava dr Marjanović, ali i upozorava da su hronična oboljenja vida mnogo ozbiljnija i da nastaju ako se oko dugo izlaže UV zračenju.

Naime, ukoliko rožnjača iz bilo kog razloga propusti deo zraka, oni dolaze do očnog sočiva i dužim delovanjem izazivaju oboljenje poznato kao katarakta. Oštećenja dubljih regija oka dešavaju se ako sočivo ne apsorbuje dovoljno elektromagnetnih zraka, pa oni prodru do mrežnjače i žute mrlje.

Tada ovo zračenje može da bude veoma opasno jer deluje na nervni epitel, prži ga i dovodi do ozbiljnih oštećenja vida, pa i maligniteta. Zanimljivo je da se ovakve degeneracije centralnog dela vida dešavaju i kod ljudi koji gledaju pomračenje Sunca bez zaštite.